Оно што се у Србији дешавало је велика брука и за власт. Србија се већ тринаест година налази на европском путу, а ова влада је знала за стање у држави поводом тог питања, и имала је годину дана да се припреми. Министар полиције је имао пуних пет година да се припреми. 

У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Потонулу лађу извадили људи из дубине морске. При томе послу сви су се намучили, неки осакатили, а неки чак животом платили. Но кад је лађа спасена, сви су се радовали и почели лађу оправљати и уређивати.

Да ли је изјава младог господина Лазара Крстића о визији Србије заправо ехо садашње политичке елите у Србији или је у питању његов лични став? Односно да ли је садашња политичка елита способна да дефинише визију која би ујединила Србију?

Овде износим очево казивање, које се поклапа са историјским подацима Милорада Гончина али је још мало детаљније: Немачка војска је из предострожности мост минирала са обе стране, мада је било јасно да ће повлачење сигурно бити са београдсе стране на земунску.

Искуства Бугара, Румуна и сада Хрвата, наводе на закључак, да се упоредо с евроинтеграцијама, у једном друштву појачава осећај „историјског безнађа“. Управо због тога нам је потребна промена постојеће идеолошке парадигме о „Европи која нема алтернативу“.

Губљење партиципативног језгра, изопштавање нижих слојева, нужност нових форми неконвенционалне партиципације, деловање малих партијских картела све су то основни елементи постојања демократског дефицита који се јасно могу препознати и у нашем политичком животу, што нам указује да ми нисмо ни у овом погледу изван главних токова европске политике.

Сасвим је сигурно да Русија и Србија себи не могу да дозволе да остану неме и пасивне на, са запада увезену веома агресивну хомосексуалну пропаганду, која делује токсично на ткиво сваког друштва. Русију и Србију у погледу демографске катастрофе везују многе сличности.

Ако је истрага извршена траљаво, или је суд био корумпиран или некомпетентан то се подједнако тиче свих грађана али за такве тешке оптужбе треба изнети и чврсте доказе. Ако је случај недовољно испитан за то могу бити одговорни поједини припадници истражних органа а не како наводе поједини коментатори на сајту Б92 дубоко болесно српско друштво.

Они који религију своде на библијске бајке, који слепо верују у проповеди оних лицемера који од цркве праве нову касту и у овоме ће видети неку заверу, јер им је то још једини механизам одбране да очувају свој лажни свет саграђен на песку.