„Vojvođani“ i ostali

U Novom Sadu i još nekim gradovima Vojvodine neposredno pre početka popisa stanovništva postavljeni su bilbordi sa kojih se građani pozivaju da se izjasne kao Vojvođani. Autor ovih provokativnih reklamnih plakata je nepoznat, i krije se iza grupe na društvenoj mreži „Fejsbuk“ koja nosi naziv „Ja sam Vojvođanin/ka“.

Poruke građanima AP Vojvodine da se izjasne kao pripadnici do sada nepostojeće nacije, izazvale su međusobne optužbe političkih stranaka, ali reakcije ozbiljnije od saopštenja nije bilo, iako cilj ove akcije nije autonomaški, na šta smo već navikli, već otvoreno separatistički. Namera autora, ili onih koji stoje iza njih je, da se promoviše tzv vojvođanska nacija, a tekući popis pružio je idealnu priliku da se započne ovaj proces. Ako bi bilo dovoljno onih koji bi se izjasnili kao „Vojvođani“, u sledećoj fazi oni bi za sebe tražili status nacionalne manjine, što bi moglo da ima ozbiljne posledice.

Plan je jasan – dovoljan broj pripadnika „vojvođanske nacije“ bi dodatno smanjio broj Srba u Vojvodini, a cilj je da on bude manji od 50 posto. Nakon toga bi usledila kampanja protiv deklaracija o ujedinjenju Srema, Banata, Bačke i Baranje sa Kraljevinom Srbijom 1918, a zatim bi se tražio referendum o poništenju ujedinjenja.

Većina separatističkih argumenata se zasniva na tome da je „Vojvodina“, iako tada nije ni postojala, u Srbiju 1918. dobrovoljno ušla i unela ovo i ono. Ovi argumenti se mogu lako pobiti jednostavnim istorijskim istinama, ali projekat vojvođanske nacije je možda čak i ozbiljnije pripremljen.

Zato je i separatistički portal „Slobodna Vojvodina“ pre popisa uputio „apel Vojvođanima i Vojvođankama“ da se tako deklarišu, i poručio: „Ako Nas nakon Popisa bude u dovoljnom broju - možemo tražiti da imamo Nacionalno Veće - i da se tretiramo kao i sve druge manjine. Na taj način ćemo imati Prava i da osnujemo Stranku - Kulturne institucije i drugo. U zavisnosti od broja - imaćemo i broj zastupnika i delegata - što može biti važan faktor u donošenju nekih budućih odluka - pitanja u vezi Vojvodine - odnosno Nas”.

Na političkoj sceni pokrajine ovaj portal je poseban slučaj otvorenog separatizma i krajnjeg rasizma i šovinizma, a iako sebe smatraju daleko iznad ostatka Srbije, preneti tekst proglasa pokazuje koliko su i nepismeni. Koliko su sumanuto zaslepljeni idejom nezavisne Vojvodine pokazuje i to što su spremni da se odreknu statusa punopravnih građana i da za sebe traže status nacionalne manjine.

Ali, ako znamo da je taj portal redovno finansiran od strane američke fondacije NED, lako je zaključiti odakle vetar duva u jedra nove nacije. I argumenti za postojanje „vojvođanske nacije“ zasnivaju se na američkom modelu, a iako u Vojvodini ima onih iz mešovitih brakova, koji u nekim slučajevima zaista teško mogu da odrede nacionalnu pripadnost, takvi pojedinci bi sami teško mogli doći na ideju stvaranja „svoje“ nacije.

Projekat „vojvođanske nacije“ je još jedan ekser u sanduk Srbije koji se oštri dok vladajuća garnitura ne zna gde bi pre okrenula glavu. Pomalo je za smeh što najveću prepreku separatistima predstavlja to što u formularima za popis ne postoji termin Vojvođanin, tako da, i ako se neko tako izjasni, to ne može da bude službeno zapisano, već može da bude svrstan u „ostale“.

Međutim, „Slobodna Vojvodina“ već tvrdi, iako bez dokaza, da se veliki broj građana izjasnio kao „Vojvođanin“, i zato je moguće da će posle popisa, separatisti tvrditi da su rezultati lažirani i da je „Beograd falsifikovao izjave sve većeg broja ljudi koji se izjašnjavaju kao Vojvođani“.

Ako bude dovoljno „sumnji u regularnost“ moguće je i da će o tome obavestiti međunarodne institucije, kako bi dalje održavali problem.

Iako su separatisti glasni, ne treba ipak očekivati da će se veliki broj građana zaista izjasniti kao Vojvođani. Prošle godine, u anketi ombudsmana, među 1.300 zaposlenih u pokrajinskoj administraciji njih četvoro se izjasnilo kao ”Vojvođanin”. Procenat je zanemarljiv, tako da verovatno ni sada, uprkos kampanji, neće biti mnogo veći, ali je šokantno što je pokrajinska vlast uopšte omogućila takvo izjašnjavanje.

Stoga će, ako se ovako nastavi, bes onih koji generacijama žive na području današnje Vojvodine, i pamte sve periode tuđinske vlasti, sve više rasti, a veštački i sa strane izazvane tenzije će biti sve jače. A kada jednom pukne, ko zna da li će ostati na jogurtu.