Vlast i proevropski mediji u istom stroju. Važno je izdržati

Zbog čega su pored svega što ih decenijama pritiska – od najvećeg siromaštva u Evropi, havarijskog sloma EPS-a, inflacije, ogromne korupcije i pljačke države i građana, do nacionalne izdaje i tihog priznanja nezavisnosti lažne države Kosovo – desetine hiljada ljudi izašle na ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji baš sa zahtevom da se ne održi, pre tri godine zakazana i od vlasti garantovana manifestacija „Evroprajd“ – pitanje je na koje ni predstavnici aktuelne, ni bivše vlasti u Srbiji, kao ni domaći analitičari i strane birokrate ne mogu da daju odgovor.

Najava predsednika Republike, data pod pritiskom velikog broja ljudi na litijama, da se „Evroprajd“ neće održati, dovela je do retko viđenih spoljnih pritisaka na Srbiju, od službenika EU, pa do drugog čoveka američke administracije. Ni tvrdnje da je najava održavanja „Evroprajda“ u Beogradu ustalasala Srbiju više i jače nego bilo koji događaj poslednjih godina nisu tačne. Problem je što kratko pamtimo. Isto se dogodilo i juna 2020. godine u Beogradu i drugim gradovima Srbije nakon što je vlast najavila ponovno pandemijsko zatvaranje, na koju su upravo završeni „lažni izbori“ bili imuni. Ljudi su izašli na ulice i oktobra 2021. godine na najavu uvođenja „kovid propusnica“ kao vid segregacije onih koji nisu primili dozu eksperimentalnih vakcina, kao što su i predlozi Vlade u novembru 2021. godine za izmenu Zakona o eksproprijaciji i protivljenje godinama u tajnosti držanom projektu otvaranja rudnika litijuma u Jadru, oličene u radu multinacionalne korporacije „Rio Tinto“, na ulice izvele stotine hiljada ljudi koji su blokirali saobraćajnice Beograda i čitave Srbije.

Zajedničko i svenarodnim litijama protiv održavanja „Evroprajda“ i svim prethodnim izlivima opštenarodnog nezadovoljstva je da su, naizgled, ne tako važni povodi izvodili na ulice desetine i stotine hiljada ljudi, da su učesnici uvek stigmatizovani kao nazadni „antivakseri“, „antirudari“ i „litijaši“, označavani kao protivnici „bezalternativnog evropskog puta Srbije“, da se vlast povlačila, a predsednik Republike izlazio kao „spasitelj“ sa obećanjima da neće biti daljih zatvaranja, da će se odustati od projekta Rio Tinto, da se neće menjati Zakon o ekproprijaciji, a sada i da se „Evroprajd“ neće održati.

Zajedničko je i to da se Srpski pokret Dveri uvek oglašavao prvi, otkrivajući agende koje iza povoda stoje i bio prvi i uvek sa narodom na ulicama i blokadama, da su napadi i režimskih i prozapadnih medija, nevladinih i GONGO organizacija, i vlasti i prozapadne opozicije i njima bliskih influensera uvek satanizovale i vređale predsednika Dveri Boška Obradovića, a Dveri proglašavale fašistima i ekstremnim desničarima.

Zajedničko je, pored pokušaja da se umanje značaj i broj ljudi na svim protestima, i to da su povod za proteste često bili projekti koje je tiho uvela bivša, a pokušala da ih ostvari aktuelna vlast, koja je preuzela sve loše, uključujući i preletače iz bivšeg režima, i to loše pokušala da dovede do „konačnog rešenja“.

Zajedničko opštenarodnim protestima i litijama je da su odluke o povodima koje su za narodno nezadovoljstvo bile „okidač“, donošene tajno i antidemokratski, da su predstavljale prinudu, i oduzimanje temeljnih vrednosti u ime lažnih vrednosti „bezalternativnog puta u Evropsku uniju“, u ime „zaštite zdravlja nacije“, u ime profita i napretka koje će iskopavanje litijuma doneti, i sada u slučaju „Evroprajda“ u ime „zaštite ljudskih prava“ i opet u ime profita koje će doneti LGBT+ turizam.

Ono što je pobunjeni narod izvodilo na ulice je da se uvek radilo o prozirnim ili dobro upakovanim lažima maskiranim u dobrobit nacije. Zbog toga je otpor desetina hiljada učesnika svih prethodnih protesta, a i poslednjih litija, bio medijski prećutkivan, nekada od režimskih, a nekada od prozapadnih medija, jer i sadašnja i bivša vlast jednako podržavaju agende koje iza svih ovih nametanja stoje. To je i razlog zbog koga su najveće medijske udarce i stigmu primale Dveri jer kao Treći put, van bivše i van sadašnje vlasti, svoje medije nemaju.

I otuda ovoliki spoljni i pritisci unutrašnjih posrednika, ali otuda i divljenje za otpor naroda u Srbiji, otuda veliki protesti, pad vlada i rastući otpor naroda u Evropi, otuda otpor u SAD i Australiji. Naše je da izdržimo.

Srpski narod podnosi siromaštvo, jer nikada bogat nije bio, podnosi čak i pljačku i otimanje svega što mu je oduzeto od aktuelne i bivše vlasti u poslednjih 30 godina, ali ono što neće dozvoliti je da mu se u ime kreiranih agendi, poput Kovid 19, Zelene agende i klimatskih promena ili zaštite ugroženih manjinskih prava LGBT+ populacije, nametnu gubitak identiteta, gubitak dece, gubitak budućnosti i okupaciona NATO agenda, koja treba da ga natera da prizna da je počinjen genocid a ne zločin u Srebrenici, da se odrekne Republike Srpske, da prizna nezavisnost lažne države Kososvo, da uvede sankcije Rusiji i da na kraju preumljen, kolonizovan, sa sprženom, oduzetom i opljačkanom zemljom, ponižen i bez istorijskog identiteta i sećanja postane deo NATO pakta.

U 17. veku Holanđanin Piter Minuet je od Severnoameričkih Indijanaca u zamenu za 17 dolara vredne staklene đinđuve dobio u vlasništvo čitavo jedno ostrvo. To ostrvo kasnije je nazvano Menhetn, a Indijanci su izgubili sve. Srbija to sebi neće da dozvoli. Svet se od 24. februara dramatično promenio i to srpski narod jako dobro zna. Maske i agende su pale i iza njih je umesto litijumskih baterija za električne automobile, iza terora tzv. ljudskim i manjinskim pravima, iza navodne zaštite prirode, iza zaštite od veštački stvorenih zaraznih bolesti, ostala samo gola pljačka, kolonizacija i uništenje zemlje, vode, divljeg sveta, uništenje ljudi i naroda. Srbija to zna. I otuda ovoliki spoljni i pritisci unutrašnjih posrednika, ali otuda i divljenje za otpor naroda u Srbiji, otuda veliki protesti, pad vlada i rastući otpor naroda u Evropi, otuda otpor u SAD i Australiji. Naše je da izdržimo.

Prof. dr Tamara Milenković Kerković

Narodni poslanik i potpredsednik Srpskog pokreta Dveri