Šta prognani Srbi iz Hrvatske očekuju od Vučićeve posete Zagrebu?

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske u predstojećoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, očekuju da će to biti početak rešavanja brojnih problema sa kojima se susreću od vremena kada su bili primorani da spašavajući gole živote napuste svoja vekovna ognjišta. Osim državnih pitanja koja su od izuzetnog značaja za odnose između Srbije i Hrvatske nerešeni problemi prognanih Srba do sada su bili u drugom planu.

Srpski narod u Hrvatskoj, do donošenja Ustava Republike Hrvatske, 22. decembra 1990. godine, bio je suveren i konstitutivan. Proglašenjem Srba za nacionalnu manjinu, uz ostalo, stvoren je i razlog za izbijanje građanskog rata u Hrvatskoj. Od početka 1992. na osnovu Vensova plana, ovaj prostor nalazio se pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Ali bez obzira na tu činjenicu hrvatske oružane snage vršile su stalne napade na zaštićenu zonu sve do završnih operacija „Bljesak“ i „Oluja“ 1995. godine. Za vreme rata i u ovim operacijama iz Hrvatske je proterano više od 400.000 Srba. Najbolja potvrda za ovu konstataciju je poslednji popis stanovništva koji je provela Hrvatska 2011. godine. Prema tome popisu Srba je bilo 186.633 sa tendencijom stalnog opadanja jer se uglavnom radi o povratnicima starije životne dobi.

Pad udela u ukupnom broju stanovnika povlači za sobom i pad prava Srba kao nacionalne zajednice, propisanih Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Tihi egzodus Srba i dalje traje, što ilustruju podaci Državnog zavoda sa statistiku  Republike Hrvatske, prema kojima  se od 2002. godine iz Srbije u Hrvatsku doselilo svega 14.533, a iz Hrvatske u Srbiju odselilo 35.027.

Nažalost, nakon progona Srba u akcijama hrvatske vojske i policije u „Bljesku“ i „Oluji“ ništa nije učinjeno da se oni vrate. Sama činjenica da je to urađeno na prostoru koji je bio pod zaštitom snaga UN-a nije uvažena, a taj progon nije proglašen humanitarnom katastrofom, što se desilo kasnije s Albancima na Kosovu i Metohiji. Pored toga, Hrvatska nije ispoštovala obaveze preuzete bilateralnim i međunarodnim ugovorima, a posebno je ignorirala Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001., čijim se Aneksom G predviđa vraćanje na stanje od 31. decembra 1990. Budući da gotovo ništa nije rešeno i da su im uskraćena osnovna ljudska i građanska prava, sada se ne treba čuditi i pitati gde nestadoše Srbi iz Hrvatske.

Od završetka građanskog rata, iako se na izborima u Hrvatskoj menjala vlast odnos prema Srbima se nije promenio. Na osnovu diskriminatorskih zakona koje je doneo Hrvatski sabor nasilno su im oduzeta imovinska i sva druga građanska prava i pretvoreni su u građane drugog reda. Umesto da usledi kazna Hrvatska je nagrađena prijemom u članstvo Evropske unije. Do povratka Srba nije došlo jer je bio selektivan i nije omogućavao da se vrate svi oni koji su to želeli.

Od posete predsednika Vučića prognani Srbi očekuju da pokrene sledeća pitanja:

Isplata dospelih, a neisplaćenih penzija izbeglim i prognanim hrvatskim penzionerima,  jedno je od brojnih otvorenih, a nerešenih izbegličkih problema, a prije svega zbog odsustva političke volje i elemenata diskriminacijske politike u Hrvatskoj. Prava iz penzionog i invalidskog osiguranja spadaju među najznačajnija  od stečenih prava, kako zbog obima tako i zbog činjenice da ona predstavljaju, praktično, jedini izvor sredstava za život starijih osoba. Na prostoru bivše Republike Srpske Krajine, do progona 1995. godine, bilo je 57.500 penzionera. Svima njima hrvatski Penzioni  fond jednostranom odlukom obustavio je isplatu penzija početkom druge polovine 1991.  godine. Obustava je trajala sve dok nije potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske (23. avgusta 2006.), a od tada, odnosno 1997. godine obnova isplate  je tekla sukcesivno. Prema proceni Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd, obustavljena je u proseku  81 penzija po penzioneru.

Hrvatska je jedina od bivših republika SFRJ ukinulastanarsko pravo i tako oštetila više od 35.000 nosioca stanarskog prava. Umesto toga donela je Program stambenog zbrinjavanja koji nikako ne može biti supstitucija za oduzeta stanarska prava jer je to humanitarna a ne pravna kategorija.

Nerešeno je pitanje dinarske i devizne štednje za oko 10.000 štediša čiji su se štedni ulozi nalazili u „Jugobanci“. Pokrenuta inicijativa Ministarstva finansija Srbije od 23. februara 2017. godine  vraća nadu da će ova nepravda konačno biti ispravljena.

Obnovu kuća ne prati odgovarajuće ulaganje u razvoj tih pretežno ruralnih područja, koja su ekonomski nerazvijena i devastirana. Zbog nepostojanja egzistencijalnih uslova za održiv povratak, mnogi vlasnici obnovljenih kuća ne žive stalno u tim objektima, zato nadležno državno odvetništvo sve češće pokreće sudski postupak protiv vlasnika i traži povraćaj sredstava za obnovu sa pripadajućom zakonskom kamatom.

Suđenje po optužnicama za ratne zločine i tajne optužnice su etnički motivisane i pristrasne, kao i česti pojedinačni napadi na Srbe, što sprečava povratak i unosi nesigurnos.. Prema izveštaju Srpskog narodnog veća iz Zagreba, tokom 2016. godine bilo je više od 300 napada na Srbe i njihovu imovinu. Jesu li i ovi napadi sračunati na to da zaplaše preostale Srbe kako bi i oni napustili ovo područje na kome su njihovi preci vekovima živeli.

Najbolniji problem je spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica a posmrtni ostaci godinama se nalaze na Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu.

Od rešavanja  ovih i drugih problema ovisi i normalizacija odnosa između Srbije i Hrvatske, koju posebno priželjkuju prognani Srbi, s nadom da će nepravda učinjena  prema njima konačno biti ispravljena.

(Autor je generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske)