Severna Mitrovica: Jedni pobeđuju, drugi vladaju

Izbori na severu Kosova nisu, dakle, ni po čemu mnogo zanimljiva stvar za Srbiju. Prvo, građani Srbije (pa čak ni građani Kosova) nisu pokazali veliko interesovanje za njih. Štampa i televizija takođe. Od 20.372 birača upisanih u birački spisak opštine Kosovska Mitrovica glasalo je 6.162. I tih šest hiljada sto šezdeset dvoje opredelili su se za SNS, kao što je većma poznato, zatim za DSS i u nešto manjem broju za DS. Ostale stranke i udruženja građana će, kao i do sada, verovatno, skočiti na stranu kantara gde su demokrate i obrazovaće koaliciju po modelu vladajuće koalicije na državnom nivou.

Od izbornih rezultata za medije su na trenutak bili zanimljiviji neredi koji su se dogodili na već legendarnom mostu koji deli, razdvaja ili spaja južnu i severnu Mitrovicu. Ekstremista Albin Kurti, naime, ni ovaj put nije bio beskoristan nego je sa svojim cirkuzantima došao da odigra igrokaz „tenzije još uvek traju“. Kome to treba i zašto, ne treba crtati, dug je spisak i sa jedne i sa druge strane a uloge korisne budale uvek ima ko da se prihvati. Na trenutak, dakle, to se učinilo zanimljivim medijima u Srbiji a nakon toga, izbori na severu Kosova već su postali peta vest na TV stanicama, sa izuzetkom BN televizije kojoj je Kosovo iz nekih razloga još uvek interesantna tema. Ni te razloge ne bi trebalo mnogo crtati – bilo bi to kao upoređivati KiM sa RSK, ili razmatrati zašto su se sve srpske državice kratka veka, utopile u srpskoj ideji, i zašto je onaj konopac koji je Beograd slao svojim dalekim Srbima više ličio na konopac za vešanje nego na konopac koji se baca davljenicima.

Kandidati na izborima su, osim po strankama ispred kojih su se pojavili, uglavnom bili nepoznati široj javnosti. Od „srpskih lidera sa Kosova“ na glasačkim listićima su se pojavila samo dvojica. Milan i Oliver Ivanović. Lider Srba Milan Ivanović, politikant nacionalne provinijencije, izašao je na ove izbore ispred Srpskog nacionalnog veća (SNV), tela koje već deceniju „predstavlja“ Srbe sa Kosova, i dobio je 264 glasa. Građanska inicijativa njegovog prezimenjaka Olivera „Srbija demokratija pravda“ (SDP) prošla je nešto bolje, prešla cenzus, dobila pravo na 3 odbornika i 461 glas građana severne Mitrovice.

Dalje, od zanimljivosti sa izbora u severnoj Mitrovici mogli bismo da pomenemo čuđenje na forumima i među komentarima na vesti sa raznih sajtova, podatkom da je „posle svega“ na Kosovu pobedila „ratnohuškačka opcija“ i da su svi saglasni da je u redu napraviti koaliciji od deset izbornih već nečega, pa uzeti vlast onima koji su je na kakvim-takvim izborima ipak dobili i, naime, svi su saglasni da ono malo glasača nije znalo šta radi u trenutku glasanja pa sada opštinska vlast treba da bude identična republičkoj, sa malim izmena i dopunama a sve sa ciljem da na „presto“ ne zasednu „ratni huškači“. Prvo, DSS nije bila niti je postala ratnohuškačka stranka. Vojislav Koštunica nije bio nastavak vladavine Slobodana Miloševića nego čovek kojega su izabrali svi oni koji su lupali loncima i pištali po ulicama, a da bi se Sloba sklonio. Dugo, SNS stvarno nije Srpska radikalna stranka, a po svojim novim načelima u poređenju sa njom je naš ministar spoljnih poslova tvrdi nacionalista (ili se bar tako predstavlja javnosti), naspram koga je opet Ivica Dačić „najevropejac“ – veliki borac protiv sila mraka iz prošlosti kada smo bili velikosrbi i dobijali ratove da bismo zatim napuštali položaje i predavali teritorije.

Pored svih katastrofalnih posledica Koštuničine borbe za Kosmet – njegova stranka je uz Tominu i Vučićevu dobila ove izbore. Zašto je to tako? Zato što u severnoj Mitrovici gde se (kao poručen) na onom mostu uvek može pojaviti neki Kurti sa već nekim „Samoopredeljenjem“ ne može na izborima da pobedi neko ko pripada vladajućoj koaliciji za čije vreme su sa Kosova izmeštena koordinaciona tela MUP-a Srbije, kosovski Srbi izbačeni iz novog viznog režima, za čije vreme Kosovo više i nije vest osim ako ima mrtvih i za čije vreme Srbija tiho i (da upotrebim omraženu reč) netransparentno gura kosovske Srbe u jednu bezglasnu integraciju u kosovski sistem, dok sa dosadom naglas (transparentno) ponavlja izanđale parole o Kosovu koje je Srbija (samo što sada malo nije, ali nema veze).

Ono što je, međutim, istina – to je da je sada svejedno ko je na vlasti u Kosovskoj Mitrovici.

Međunarodna zajednica, kancelarija Pitera Fejta, Albanci i u vlasti i u opoziciji daju izjave kako ne priznaju ove nelegalne izbore. Ipak, predstavnike opštinskih vlasti će, iako ih ne priznaju deklarativno, morati da priznaju kao realnost. I sa tom realnošću će morati da se dogovaraju oko sve većih praktičnih problema i potreba obe nacije.

Tako će dve realnosti koje jedna drugu ne priznaju morati da se susretnu upravo u Kosovskoj Mitrovici, gradiću koji je podeljen onim mostom spajanja i razdvajanja, razgraničenjem linije sukoba, na mestu gde Srbi brane svoje poslednje utvrđenje na Kosovu.