Ruža Tomašić “hrvatski Šešelj u suknji", ili kako bivša kaskaderka "doprinosi" pomirenju u regionu

Ruža Tomašić, hrvatska političarka, predsednica Hrvatske konzervativne stranke i poslanica Evropskog parlamenta, koja za sebe kaže kako nema dlake na jeziku, ističe se već desetak godina svojim antisrpskim izjavama. One nailaze na osude i u Hrvatskoj, ali i na odobravanje jednog dela hrvatskih građana, te nema sumnje da izazivaju zebnju onih preostalih nepunih pet procenata Srba, koliko ih još ima u Hrvatskoj.

Pedesetsedmogodišnja gospođa Tomašić (devojačko prezime Budimir) rođena je u Bosni. U mladosti se bavila rukometom, a sa 15 godina odselila se kod starije sestre u Kanadu. Posle raznih poslova kojima je zarađivala za život, upisala se na policijsku akademiju u provinciji Ontario i završila je sa najvišim ocenama. Radila je kao policajka na motoru, zatim u odeljenjima za borbu protiv narkotika i maloletničke delinkvencije. Snažne građe i visoka 180 centimetara, jednom prilikom je savladala četvoricu huligana koji su napali njenog kolegu policajca, dok je drugi put, po zadatku prerušena u prostitutku, pretukla jednu “nesuđenu mušteriju” zbog toga što joj je predlagala seksualne perverzije. Policajci koji su se, po dogovoru, nalazili u blizini došli su da je “uhapse”, a zapravo da spasu nesrećnika koga je tukla. Sem posla u policiji, učestvovala je i kao kaskader u televizijskim serija “Dosije iks”i “Milenijum”.

Prelomni trenutak u njenom životu bio je nesumnjivo susret sa Franjom Tuđmanom. Prilikom njegovog boravka u Vankuveru, gde je RužaTomašić tada radila, ona je, pošto je prethodno završila tečaj za zaštitu vladinih funkcionera, određena da bude član njegovog obezbeđenja. Na poziv ”oca hrvatske nacije”, pristala je da dođe u Zagreb i postane deo tima obezbeđenja u Banskim Dvorima, a što je bila i u vreme kada je Stipe Mesić bio predsednik. Pošto se 1991. godine teško razbolela, otišla je na lečenje u Kanadu, u kojoj je ostala do 1998. godine.

Tada se sa celom porodicom preselila na Korčulu, gde je i počela da se bavi politikom, upisavši se u Hrvatsku stranku prava. Kao poslanik ove stranke bila je poslanica u Saboru od 2003. do 2008. godine. Godine 2006. pretrpela je moždani udar, od koga se oporavila i nastavila političke aktivnosti.

Nezadovoljna politikom tadašnjeg predsednika stranke Anta Đapića, 2009. godine osnovala je novu stranku, Hrvatsku stranku prava dr Ante Starčević, postala njena predsednica i bila poslanica u Saboru od 2011. do 2013. Te godine izabrana je u Evropski parlament, a u januaru 2015. pristupila je novoosnovanoj Hrvatskoj konzervativnoj stranci, u kojoj je je opet zauzela mesto na vrhu, kao predsednica.

Nadimak koji su joj nedavno dale jedne naše novine “Hrvatski Šešelj u suknji” Ruža Tomašić je zaslužila svojim višegodišnjim izjavama, zapravo, neprestanim pretnjama preostalim Srbima u Hrvatskoj (ili “hrvatskim Srbima” kako ih ona obično naziva). Evo nekoliko njenih antologijskih poruka:

Vrijeme je da se glasno kaže istina, da Hrvat danas ipak smije reći u Hrvatskoj da je lopov lopov, a četnik četnik, da je Hrvatska za Hrvate, a da su svi ostali gosti”.

Posle jedne ankete u kojoj se samo 7% mladih izjasnilo da ne bi imalo ništa protiv da sklopi brak sa osobom srpske nacionalnosti, gđa Tomašić je u svom stilu rekla: “U čemu je problem ako je 7% mladih reklo da se želi udati za Srbina? Ja ne želim da se moje dijete uda za Srbina, ni za Mađara, ni za Talijana, ni za Nijemca. Voljela bih da moje dijete i unučad govore hrvatskim jezikom”.

“Dokle god se ne raščisti tko je u Domovinskom ratu bio agresor, tko je bio žrtva, dok se svi mrtvi ne izbroje, dok se naši nestali ne pronađu, dok se ne vrati sve opljačkano i pokradeno, dok ne dobijemo novac za sve ono što se ovdje uništilo, to će se govoriti cijelo vrijeme”.

Nedavno je u Borovu Selu održana komeracija dvanaestorici hrvatskih policajaca koji su poginuli u vreme Domovinskog rata. Hrvatski ministar odbrane Ranko Ostojić ( takođe Srbin) rekao je tom prilikom da bi srpske vlasti pokazale da su na evropskom putu kad bi omogućile suđenje ubicama, na što je ministar Aleksandar Vulin odgovorio da Hrvatska ne može da deli lekcije Srbiji o ratnim zločinima nego da pogleda u svoje dvorište i procesuira ratne zločine.

Na to je odmah usledila izjava Ruže Tomašić:

“Neka oni mole boga da mi ne počistimo svoje dvorište, jer ako mi počnemo čistiti svoje dvorište, imat će oni još puno Srba iz Hrvatske koji će morati ići u Srbiju. Oni drže ovu državu za blagajnu i samoposlugu a ništa joj ne daju”.

Na proteste koje su posle ovih njenih reči usledili u Hrvatskoj i pisma Milorada Pupovca Evropskom parlamentu o ispadima njegove poslanice, ona je reagovala porukom kako joj je “puna kapa” zahteva da se opravdava za izgovorene reči “koje su istinite”, kao i pojedinih hrvatskih Srba koji su rođeni u Hrvatskoj, a do Hrvatske im uopće nije stalo. Žive na račun hrvatskih građana, proputovali su cijeli svijet na račun Hrvatske, a da joj zauzvrat ništa nisu dali. Zloupotrebljavaju svoju funkciju i sprovode politiku, koja se odavno pretvorila u “etnobiznis”.

Nema sumnje da će gđa Tomašić, čim se još neko usprotivi njenim stavovima, reagovati na sebi svojstven način, bez dlake na jeziku, kako sama voli da kaže. Što izaziva retoričko pitanje: na kome bi lečila svoje komplekse niže vrednosti da u Hrvatskoj nije ostalo još oko 5% njenih nekadašnjih sunarodnika?