Rusija i Kina - istorijski sporazum u Moskvi

Uoči prošlogodišnje posete Pekingu ruski predsednik Vladimir Putin je u jednom tekstu naveo da je postalo „najvažnije da svi razumni političari i privredni eksperti, stručnjaci za međunarodne odnose shvate da se sve što se dešava na globalnoj agendi ne može rešiti iza leđa Rusije i Kine i bez razumevanja za njihove interese”. Uzvratna poseta novoizabranog predsednika Kine Sji Đingpinga Moskvi, prva po njegovom stupanju na dužnost, potvrdila je Putinovu tezu i pokazala da su dve države krenule ka uspostavljanju čvrstih partnerskih odnosa, koji će imati veliki značaj i u globalnim okvirima.

Suočena sa upornim stavom Zapada da Rusija u međusobnim odnosima može biti samo mlađi partner, Moskva se okrenula istoku i stvaranju čvrstog saveza sa Kinom, dok je za Peking Moskva, pored pitanja energetike, postala posebno značajna nakon što su SAD znatno pojačale svoje prisustvo u Aziji. Kina ulaže veliku energiju u dostizanje statusa supersile, a obe zemlje imaju i veliku ekonomsku korist od širenja ekonomske saradnje, koja uključuje i trgovinu energetskim resursima, prodaju oružja i transfer tehnologije, što je takođe bitno za nastavak ekonomskog rasta obe države.

Brojni i isprepletani interesi dva džina doprineli su da se stare i nove sumnje i sporovi marginalizuju i gotovo zaborave, zbog čega su posle decenija nepoverenja rusko-kineski odnosi danas bolji nego ikada pre. Partnerstvo se jača stalnim jačanjem trgovinske razmene i zajedničkim nastupima u okviru Ujedinjenih nacija, BRIKS, ŠOS, APES i drugim organizacijama.

Nastavak jačanja rusko-kineskog partnerstva potvrđen je i tokom posete Sji Đingpinga, pošto su predsednici dve države usvojili Zajedničku izjavu o saradnji i produbljivanju odnosa, dok je u njihovom prisustvu potpisano i 25 različitih dokumenata i sporazuma u domenu ekonomije, bankarstva i energije sračunatih na širenje i jačanje uzajamne strateške saradnje. Pored ostalih, potpisani su sporazumi o saradnji u oblasti investicija, na infrastrukturnim projektima i na projektima na Dalekom istoku Rusije, a posebno su značajni sporazumi o isporuci nafte Kini, kao i memorandum o isporuci gasa koji su potpisali prvi čovek Gasproma Aleksej Miler i šef kineske kompanije CNPC DŽu Đipin.

Okosnica razgovora delegacija u Kremlju bili su upravo nafta i gas, a Rusija, čiji je oporavak između ostalog omogućen i izvozom sirovina u Kinu, nudi sada gladnom Pekingu dugoročno snabdevanje energijom. Memorandum o gasu je definisao saradnju i odnose u narednih 30 godina, i on predviđa isporuke 38 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, od 2018. godine sa mogućnošću povećanja do 60 milijardi kubnih metara godišnje.

Poseban značaj posete kineskog predsednika i poverenje koje je izgrađeno između dve države ogleda se i u tome što je Rusija otvorila i svoj Daleki istok za investicije iz Kine, što sugeriše da su dve zemlje trasirale put za savezništvo poput onog iz doba pobede kineske revolucije. Prevladavši mnoge probleme koji su niz godina ometali uspostavljanje normalnih veza, lideri Rusije i Kine su došli do nivoa ravnopravnog partnerstva i poverenja, koji bi trebalo da usmeravaju njihovu stratešku saradnju u dužem periodu, a Sji Đinping se složio sa Putinovom ocenom, iznesenom uoči posete, da rusko-kineski odnosi sada doživljavaju najbolji period.  

Ovakav razvoj odnosa dve zemlje svakako se na Zapadu doživljava kao prilično alarmantan, s obzirom na to da je višeznačnom saradnjom Moskve i Pekinga upućen direktan izazov globalnoj hegemoniji SAD, dok strateško partnerstvo Rusije i Kine, kao i jačanje uloge grupe BRIKS, svedoče da je pomeranje klatna moći, nakon decenija dominacije SAD, već sasvim izvesno.