Premijerka Jadranka Kosor i pravna država

Već su poznate sve činjenice o tome kako je premijerki Hrvatske Jadranki Kosor ministarstvo odbrane za zasluge u domovinskom ratu dodelilo stan. Iz tog stana su prethodno prinudno iseljena braća Drobac. Njihova kasnija sudbina je izuzetno teška, jedan brat se ubio, a drugi, Momir Drobac, živi kao socijalni slučaj u stanu u kome nema struje ni osnovnih uslova za život.

Državni organi Hrvatske brzo su reagovali saopštenjem da u slučaju premijerke Jadranke Kosor nema nezakonitog postupanja. Sve je učinjeno u skladu sa pozitivnim hrvatskim zakonodavstvom. Jedinu dilemu je izrekao Ivo Josipović: „Jedno je pitanje da li je bilo ljudi, poput gospodina Dropca, koji su na jedan neprimeren način bili tretirani, a očito i šikanirani u neko vreme kad pravna država u Hrvatskoj nije ‘stanovala’ i to je posebno pitanje.“ A sada očigledno u Hrvatskoj stanuje pravna država. Međutim, postavlja se pitanje kako se od ne-prava može stvoriti pravo, i kako se taj period nefunkcionisanja pravne države može uzeti kao legalni osnov za zakonitu dodelu stanova zaslužnim političkim delatnicima iz vremena domovinskog rata.

Ceh su najteže platila braća Drobac jer su kao Srbi šikanirani, prinudno iseljeni iz stana u vreme kada nije bilo pravne države u državi koja je sada na pragu učlanjenja u Evropsku uniju. A sada, nakon otkrića kako je premijerki Jadranki Kosor zakonito dodeljen stan, uveliko cveta pravna država. Teška sudbina braće Drobac jeste metafora položaja srpske zajednice u Hrvatskoj, i odnosa hrvatske javnosti prema slučajevima očigledne nacionalne diskriminacije.

U svemu tome je, u najmanju ruku, čudno ponašanje premijerke Jadranke Kosor. Ili je ono samo nama neprilično i nedolično. Angažovanjem u domovinskom ratu ona je zaslužila stan iz koga su prethodno izbačeni Srbi. Ta činjenica nju očigledno ne uznemirava, a reč je o drastičnom kršenju elementarnih ljudskih prava. Kakva se poruka šalje preostalim Srbima u Hrvatskoj ovakvim ponašanjem premijerke?

Ni u Srbiji se nisu oglasile „agilne“ nevladine organizacije koje se tako prilježno zalažu za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Verovatno bi pojačana briga za sudbinu braća Drobac i Srbe u Hrvatskoj mogla da pokvari dobrosusedske odnose koje, po njihovom tumačenju, narušava samo Srbija.

Posebno je pitanje koliko se i kako srpska država brine o poštovanju ljudskih i nacionalnih prava Srba u Hrvatskoj. Sudbina braće Drobac ne uverava nas da je ta briga deo ozbiljne državne politike.