Prava Roma i dvostruki evropski standardi

U redovnim izveštajima o stanju ljudskih prava domaćih i zapadnih institucija i nevladinih organizacija Srbija se između ostalog optužuje i za težak položaj i diskriminaciju Roma. Ističe se da su Romi izloženi siromaštvu, nasilju i društvenom isključivanju, a kao poseban problem obavezno se poteže i pitanje njihovog raseljavanja iz nehigijenskih naselja u Beogradu. Zbog azilanata, koji su često Romi, Evropski parlament je nedavno usvojio novi mehanizam za eventualnu suspenziju bezviznog režima za zemlje regiona, a Srbiji se sugeriše da se s tim u vezi što više angažuje na poboljšanju društveno-ekonomskog položaja azilanata, odnosno romske manjine.

Evropska unija i po ovom pitanju primenjuje dvostruke sandarde, jer, iako bi se očekivalo da su u državama članicama Unije problemi sa uklapanjem Roma u društvo uglavnom rešeni, svakodnevna praksa pokazuje sasvim drugačiju sliku, a Romi u Evropi se suočavaju sa diskriminacijom, koja u mnogim slučajevima prelazi i u otvoreni rasizam.

Istraživanje koje su u maju obavili EU i UN pokazalo je, na iznenađenje autora anketa, da se Romi u zapadnoj Evropi susreću se sa istom diskriminacijom kao i njihovi sunarodnici u istočnoj Evropi, i da Romi u zemljama „šampionima demokratije“ imaju veće probleme sa zapošljavanjem, obrazovanjem, obezbeđivanjem krova nad glavom i zdravljem u odnosu na svoje najbliže komšije. Tek oko 15 odsto Roma se školovalo dalje od osnovne škole, manje od 30 odsto prima platu za svoj rad, dok skoro polovina živi bez jedne od osnovnih stvari u kući - kuhinje, toaleta, tuša i električne energije. Izveštaji Evropske fondacije za unapređenje životnih i radnih uslova takođe potvrđuje da Romi u Evropi žive u daleko lošijim uslovima nego ostatak stanovništva.

Odnos zapadnoevropljana prema Romima najjasnije osvetljava primer Francuske, gde se još od vlade Nikole Sarkozija vodi neformali rat sa Romima doseljenim iz Rumunije i Bugarske. Francuske vlasti su u poslednje dve godine iselile desetine hiljada Roma iz njihovih privremenih kampova širom Francuske, bez obzira na proteste Evropske komisije i ljudskopravaških organizacija.

U petak je francuska policija razrušila jedan romski kamp gde je živelo oko 250 ljudi, a neprijateljstvo i mržnja prema Romima doveli su do toga da  gradonačelnik grada Šolea izjavi da „Hitler nije pobio dovoljno Roma“. Takođe, Manuel Vals, ministar unutrašnjih poslova Francuske, je pozvao vlast da istera iz zemlje lutajuće Rome, pošto, prema njegovim rečima, tu integracija ne pomaže, jer se njihov način života mnogo se razlikuje od francuskog. U Francuskoj živi od 250.000 do 300.000 Roma lutalica, od kojih su većina francuski državljani, ali, kako navodi Dojče vele, društvena klima se promenila i za Rome starosedeoce, čije porodice već vekovima žive u Francuskoj, i koji se sve više tretiraju kao građani drugog reda.

Nimalo bolja situacija za Rome nije ni u Nemačkoj, o čemu piše Dojče vele, navodeći primer Nizaćete Bislimi, advokatice romskog porekla, koja je pre dve decenije izbegla sa Kosova. Bislimi je posle brojnih negativnih iskustava na dvodnevnoj konferenciji u organizaciji Dojče velea i Društva za jugoistočnu Evropu izjavila da je Nemačka i dalje „u raljama anticiganizma i rasizma“ , a ona je pričajući o uvredama kojima je bila izložena napomenula da u Nemačkoj romska deca ne mogu da idu u školu zajedno sa nemačkom.  

Sami Romi, često zbog svog socijalnog statusa i porekla, ne mogu, a nekad ni ne žele mnogo da urade mnogo po pitanju sopstvene integracije i obrazovanja, ali prema rečima generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorn Jaglanda, zbog ekonomske krize u Evropi je sve veća veća diskriminacija, marginalizacija i nasilje nad pripadnicima romske manjine. Položaj Roma u Srbiji takođe je često vrlo težak (a čiji u Srbiji nije), ali po tom pitanju Evropa nema apsolutno nikakvo pravo da nas kritikuje i drži nam pridike.