Komentar dana | |||
Pohvala Holivudu |
sreda, 31. decembar 2008. | |
Natalitet u Srbiji raste. Ništa preterano, u pitanju je navodno oko 7000 beba više nego 2007, a kako prognoziraju, u 2009. će taj broj biti još veći. Lepa vest, takođe i vrlo zanimljiva za analizu. Godina za nama nije bog zna kako slavno ni započela niti završila, štaviše, u ekonomskom smislu i po pitanju kvaliteta života, više je bila godina razočarenja nego entuzijazma. U mnogome, mogla bi se nazvati čak „otrežnjujućom“, počev od bajke o brzom ulasku u EU gde evri (i jeftine pelene) padaju s neba, preko fijaska (predizborne) strategije za podsticanje rađanja, pa sve do završnice koju su obeležile ekonomska kriza i crne prognoze za budućnost. Dakle, stvari odavno nisu stajale lošije, a beba odavno nije bilo više. Zapravo, blagostanje i socijalna politika usmerena na stimulisanje rađanja nikako ne znače i rast nataliteta. Srbija ima veći natalitet nego recimo Švedska, gde porodiljsko odsustvo traje 15 meseci uz 80% plate, roditelji imaju pravo na 60 plaćenih dana za negovanje dece, skraćeno radno vreme do njegove osme godine, da ne govorimo o obezbeđenom mestu u vrtiću, vaučerima za izbor škole i opštem kvalitetu života.. Očigledno, motivisati ljude da se razmnožavaju nije nimalo jednostavno – u pitanju je ogroman broj poznatih i nepoznatih varijabli, od kojih socijalni inženjeri mogu samo da pokušaju da kontrolišu nekoliko, i to pod uslovom da u budžetu imaju dovoljno sredstava za stalno „potplaćivanje“ kandidata za roditelje. Šta bi onda mogao da bude uzrok ovog „ničim izazvanog“ srpskog mini bejbi buma? A šta je uopšte bio uzrok dobrog nataliteta u prošlosti? Blagostanje sigurno nije. Rađanje dece jednostavno je bio poželjan životni stil, društveni šablon koji se po automatizmu sledio jer je obezbeđivao neke druge pogodnosti koje nisu bile čisto ekonomske – društveni ugled, osećaj pripadnosti i ličnog postignuća, na primer. A sada, neke od tih pogodnosti opet su aktuelne. Bebe su postale planetarni trend – počelo je sa poplavom poznatih trudnica i mama u Holivudu, prelilo se na domaće zvezdano nebo, a preko TV-a i tabloida i u narod. Glumice, pevačice, sportistkinje, novinarke, blogerke... biti mama prosto je moderan, poželjan životni stil, što sigurno utiče na odluku prosečne Srpkinje o rađanju, jer „troškovi“ roditeljstva izgledaju niži kada je nagrada veća. A tu je i opšta poplava proizvoda za bebe i decu koji su tako praktični, dobro dizajnirani i neodoljivi, da odgajanje deteta i najrazmaženijim adolescentima od trideset i nešto, može delovati kao dobra zabava. Da, možda to nije popularno reći, ali nema te popularne vladine mere za povećanje nataliteta, koja može da se meri sa popularnošću Anđeline DŽoli. |