Похвала Холивуду

Наталитет у Србији расте. Ништа претерано, у питању је наводно око 7000 беба више него 2007, а како прогнозирају, у 2009. ће тај број бити још већи. Лепа вест, такође и врло занимљива за анализу. Година за нама није бог зна како славно ни започела нити завршила, штавише, у економском смислу и по питању квалитета живота, више је била година разочарења него ентузијазма. У многоме, могла би се назвати чак „отрежњујућом“, почев од бајке о брзом уласку у ЕУ где еври (и јефтине пелене) падају с неба, преко фијаска (предизборне) стратегије за подстицање рађања, па све до завршнице коју су обележиле економска криза и црне прогнозе за будућност. Дакле, ствари одавно нису стајале лошије, а беба одавно није било више.

Заправо, благостање и социјална политика усмерена на стимулисање рађања никако не значе и раст наталитета. Србија има већи наталитет него рецимо Шведска, где породиљско одсуство траје 15 месеци уз 80% плате, родитељи имају право на 60 плаћених дана за неговање деце, скраћено радно време до његове осме године, да не говоримо о обезбеђеном месту у вртићу, ваучерима за избор школе и општем квалитету живота..

Очигледно, мотивисати људе да се размножавају није нимало једноставно – у питању је огроман број познатих и непознатих варијабли, од којих социјални инжењери могу само да покушају да контролишу неколико, и то под условом да у буџету имају довољно средстава за стално „потплаћивање“ кандидата за родитеље.

Шта би онда могао да буде узрок овог „ничим изазваног“ српског мини бејби бума? А шта је уопште био узрок доброг наталитета у прошлости? Благостање сигурно није. Рађање деце једноставно је био пожељан животни стил, друштвени шаблон који се по аутоматизму следио јер је обезбеђивао неке друге погодности које нису биле чисто економске – друштвени углед, осећај припадности и личног постигнућа, на пример.

А сада, неке од тих погодности опет су актуелне. Бебе су постале планетарни тренд – почело је са поплавом познатих трудница и мама у Холивуду, прелило се на домаће звездано небо, а преко ТВ-а и таблоида и у народ. Глумице, певачице, спортисткиње, новинарке, блогерке... бити мама просто је модеран, пожељан животни стил, што сигурно утиче на одлуку просечне Српкиње о рађању, јер „трошкови“ родитељства изгледају нижи када је награда већа. А ту је и општа поплава производа за бебе и децу који су тако практични, добро дизајнирани и неодољиви, да одгајање детета и најразмаженијим адолесцентима од тридесет и нешто, може деловати као добра забава.

Да, можда то није популарно рећи, али нема те популарне владине мере за повећање наталитета, која може да се мери са популарношћу Анђелине Џоли.