Komentar dana | |||
O EU, Srbiji, Vlasima i Rumunima |
četvrtak, 24. maj 2012. | |
Jedan od poslednjih uslova koji je Srbija morala da ispuni pre dobijanja statusa kandidata za Evropsku uniju bio je zahtev Rumunije za potpisivanje Protokola o statusu nacionalnih manjina, kojim bi se ispunili zahtevi Bukurešta u pogledu statusa rumunske manjine u Timočkoj krajini. Rumunija je odbijala da odobri kandidaturu Srbije, zbog, kako se u Bukureštu tvrdi, nepoštovanja prava ove manjine u skladu sa evropskim standardima. Uskraćivanje statusa kandidata bio je za doskorašnju vladu toliko opasan udarac pred parlamentarne i predsedničke izbore, da je Protokol hitro potpisan 1. marta u Briselu, samo dan pre nego što su Srbiji odškrinuta vrata EU. U javnosti je ipak ostalo nepoznato šta su tom prilikom potpisali srpski i rumunski ambasador u EU, jer su zvaničnici obe države naglo zaćutali, najverovatnije iz straha da bi objavljivanje detalja umanjilo šanse DS i Tadića na predstojećim izborima, dok je ovo pitanje u domaćim medijima predstavljeno kao rešeno i završeno. Nedavno su ipak u javnost procureli delovi sadržaja ovog Protokola, koji potvrđuju da je srpski režim i u ovom pitanju podlegao ucenama i ponovo doveo u pitanje interese države zarad takozvane evropske budućnosti. U ovom dokumentu se naime od Beograda u šest tačaka traži da odustane od standardizacije zasebnog vlaškog jezika i njegovog korišćenjau školama, da se omogućidirektno zastupništvo rumunske nacionalne manjine u Parlamentu Srbije, kao i daSrbija nema prava uplitanja prilikom izjašnjavanja građana kao Vlaha ili Rumuna. Traži se takođe da u se u svakom naseljugde su ispunjeni zakonski uslovi rumunski jezik uvede u službenu upotrebu, da se Rumunima u Timočkoj krajini obezbedi obrazovanje svih stepena,sredstva informisanja, lokalna administracija i crkveni obredi na rumunskom jeziku, i da se programi narumunskom jeziku iz Vojvodine reemituju i u Istočnoj Srbiji. Srbija se u procesu pristupanja EU obavezala na poštovanje kriterijuma iz Kopenhagena u oblasti poštovanja prava nacionalnih manjina, dok su se obe strane usaglasile da će u okviru tih kriterijuma primeniti zaključke ovog Protokola. Pitanje Rumuna u Timočkoj krajini inače je u Rumuniji aktivno pokrenuto još 2001, a u Bukureštu se tvrdi da u Timočkoj krajini živi nekoliko stotina hiljada Vlaha, odnosno po njima etničkih Rumuna. Međutim, po popisu iz 2002. godine u toj oblasti se kao Vlasi izjasnilo oko 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni izjasnilo samo njih 4.500. Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je nedavno da Rumunija traži škole, crkve i medije za građane Timočke krajine koji sebe smatraju Rumunima, a da Bukurešt nema nikakve pretenzije u vezi sa onima koji sebe smatraju srpskim Vlasima, ali se iz Rumunije već duže vreme vodi jaka kampanja izjednačavanja Vlaha i Rumuna. Bukurešt ovo pitanje tretira vrlo ozbiljno, čini se daleko ozbiljnije nego srpska strana, a nakon sporazuma predstavnika dve države, Rumunija očekuje da se odredbe Preotokola ispune, i najavljuje novu blokadu daljeg približavanja Srbije EU ukoliko Srbija ne ispoštuje poimenute zahteve. U čitav proces nedavno je uključen i Visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a Knut Volebek, koji je zajedno sa državnim sekretarom u MIP-u Rumunije Bogdanom Aureskuom najavio da će Srbiji biti predložen sastanak o nadgledanju primene Protokola o pravima rumunske manjine, koji bi trebalo da se održi početkom juna, i to u Hagu. Potenciranje vlaškog pitanja od strane Rumunije i blokada srpske kandidature iznenadile su u martu javnost Srbije. Predstojeći sastanak i učešće OEBS-a najavljuje da se može očekivati da će ono prerasti u još jedan ozbiljan problem za Srbiju, a ostalo je nerazjašnjeno da li iza novih uslovljavanja stoji samo zvanični Bukurešt. |