Novi reis – stara priča

Dosadašnji tuzlanski muftija Husein Kavazović stupio je 19. novembra na čelo Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. Kavazović, koji je nasledio Mustafu Cerića, na tom položaju će provesti narednih sedam godina, a svojom biografijom i prvim istupima je potvrdio da će IZ BiH nastaviti da vodi dosadašnju politiku, odnosno da će agresivno nastojati da se nametne i kao verski lider svih muslimana u Srbiji.

Novi reis, koji je diplomirao šerijatsko pravo u Egiptu, potiče iz familije koja je već dala veliki broj imama i hafiza. Bosanski mediji navode da je poznat kao narodski čovek, čvrstog karaktera, kao i da je cenjen i među pripadnicima ostalih naroda koji žive u Tuzlanskom kantonu. Veliki ugled među muslimanima u BiH mu je donelo i učešće u ratu, pošto se početkom sukoba izjasnio da "nije vreme za ahmediju", organizovao muslimane u rodnom Gračacu i osnovao jedinicu „Zmaj od Bosne“ koja je nazvana "Hodže" pošto su je činili imami. U ratnu biografiju mu se ubraja i sedam meseci u logoru HVO u Konjicu, gde je preživeo zverska mučenja, a za muslimane u Bosni novi reis je primer "hodže iz rova", odnosno verskog lidera koji je otvoreno podržao oružanu borbu na islamskim principima.

Kavazović je proteklih godina učestvovao i u organizaciji pomena 11. jula u Srebrenici, a takođe i inicirao konroverznu registraciju birača tog grada za nedavne izbore. Posle reisa Cerića, u islamskoj zajednici u BiH će svakako biti mnogo posla za novog vođu, a od njega se pored ostalog očekuje i da se distancira od islamskog radikalizma koji je Cerić posredno podržavao. Na svojoj inauguraciji Kavazović je istakao da će IZ BiH sarađivati s komšijama drugih vera, ali i da su za njega važni i muslimani u susednim zemljama. Takođe je istakao da se „neće ustručavati da pomogne i muslimane u Beogradu i na svakom drugom mestu, ukoliko oni to zatraže“, čime je najavio pravac spoljne politike IZ BiH u svom mandatu, koji će očigledno biti usmeren na dalje ostvarivanje težnje Sarajeva da postane duhovni i organizacioni centar svih muslimana na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da se nametne kao sudija u sporu dve IZ u Srbiji.

Pravac Kavazovićeve politike sugerisala je i sama inauguracija, koja je okupila više od 500 zvanica iz BiH, regiona i sveta, među kojima su verski zvaničnici Turske, Saudijske Arabije, Malezije, Pakistana, Egipta, Crne Gore, Hrvatske. Svečanosti su prisustvovali i predsednik Uprave za verske poslove Turske Mehmet Gormez, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, čime je pokazana jasna veza Kavazovića sa političkim krugovima SDA i Turske.

Na skupu u Sarajevu prisustvovala je i delegacija Islamske zajednice u Srbiji, koju predvodi sandžački muftija Muamer Zukorlić, i koja sebe smatra delom IZ BiH, dok predstavnici Rijaseta Islamske zajednice Srbije, kojom rukovodi reis ul ulema Adem Zilkić,  nisu pozvani. Umesto poziva, Kavazović je potvrdio fetvu koju pred odlazak sa funkcije reisa Cerić bacio na Zilkića za koga je rekao da se lažno predstavlja i da nema ovlašćenje da obavlja bilo koju versku funkciju, a takođe je saopštio da je problem dve islamske zajednice u Srbiji moguće rešiti „kroz institucije Islamske zajednice BiH, tj. Rijaset, Sabor, Ustavni sud.

Kavazovićeve izjave su pažljivo praćene među muslimanima u Srbiji, dok je reis Zilkić očekivao da će novi bosanski reis uspostaviti bratske odnose sa rukovodstvom Islamske zajednice Srbije. Umesto toga, Zilkić je i od Kavazovića dobio nizak udarac, dok je muftija Zukorlić u džamijama pod kontrolom svoje islamske zajednice organizovao čitanje Cerićeve fatve, čime je po tvrdnjama pojedinih islamskih teologa izvršio zloupotrebu islamskog učenja. Kavazovićeva poruka sugeriše da će ne samo Sarajevo već i da će muftija Zukorlić nastaviti sa dosadašnjim provokacijama.

Simptomatično je i to da se čitanje fetve i stupanje na čelo novog reisa IZ BiH poklapa sa ponovnim pritiskom Turske za pomirenje dve zajednice u Srbiji, pošto je premijer Tajip Erdogan na nedavno održanoj Osmoj evroazijskoj islamskoj konferenciji u Istanbulu otvoreno i posebno istakao značaj sprečavanja, kako je rekao, svake vrste podela među muslimanima u Sandžaku. Sukob dveju islamskih zajednica u Srbiji je sukob dva koncepta, onog koga zastupa IZS i reis Adem Zilkić i koji podrazumeva da svaka suverena država ima svoju autonomnu islamsku zajednicu. Drugi, koga zastupaju IZuS i IZ BiH teži formiranju jedinstvene bošnjačke islamske zajednice na Balkanu, pod pokroviteljstvom Turske.

Prva turska inicijativa za pomirenje dve zajednice, na sreću nije uspela, a Kavazović, Erdogan i Zukorlić će narednih sedam godina svakako aktivno raditi na delegitimizaciji IZS i projektima pomirenja koje favorizuju Sarajevo kao centar muslimana u Srbiji. Zvanični Beograd će za to vreme možda najzad pokazati da li mu je stalo do sopstvenog suvereniteta i do postojanja autonomne islamske zajednice, koja neće biti instrument Sarajeva i Ankare, ili će i tu na kraju prihvatiti posredničke usluge „prijateljske“ Turske.