Народе британски!

Исмевање Евровизије већ дуго је у Британији врста националног спорта – почев од њених сладуњавих текстова и мелодија, преко шљаштећих костима и бизарних кореографија, па до отворено пристрасног гласања у коме балканизоване земљице европског Истока наоружане мобилним телефонима разбијају некадашње суверене владаре поп звука. Чак је и евровизијска „институција“ Тери Воган, који је на БиБиСи-ју коментарисао пренос Евровизије од њеног почетка, после прошлогодишњег дебакла демонстративно напустио ову свету дужност. Сер Воган је коначно изгубио стрпљење и констатовао да се овде више уопште не ради о музици.

Ипак, БиБиСи се није предао. Ангажовао је Лорда Ендрјуа Лојда Вебера, вероватно најславнијег британског композитора данашњице (Евита, Фантом из опере), да како зна и уме породи победничку песму и скине проклетство са Британаца. „Песме које смо до сада слали на Евровизију тотално су ђубре“ – констатовао је одмах Лојд Вебер. „Нико не гласа за Британију, јер виде да се уопште ни не трудимо“.

Лојд Вебер је схватио да је враг однео шалу и да је национална част у питању, те да је земљи потребан квалитетан људски материјал спреман да на подијуму остави крв, сузе и зној. Са чувеним пропагандним слоганом из Првог светског рата „Потребан си својој земљи!“ (Your country needs you!) позвао је британске музичаре да „погину“ на сцени за своју домовину.

У промотивном споту за риалити шоу у коме се бирао британски представник, Лојд Вебер се у пози са ратних плаката, испред британске заставе и са упереним прстом у камеру, озбиљним „черчиловским“ тоном обратио гледалишту: „Народе британски. Овде сам да бих вам говорио о врло важној ствари која утиче на сваког од нас. БиБиСи ме је замолио да ујединим краљевство у мисији поновног освајања европске круне.“

После дуге и мучне селекције, шоу је ових дана завршен, а Британија је одабрала свога хероја на европским „пркосима“, извесну Џејд , неафирмисану младу наду. Према многима, једину од кандидата која је ишта вредела. Критичари су цео пројекат у међувремену прогласили за тотални фијаско, и коначни доказ да ниједног озбиљног музичара у Британији Евровизија не занима довољно да би уопште покушао да учествује. Осим, изгледа, Лојда Вебера. Мада, сенка сумње надвила се и над његовим патриотизмом, будући да је изјавио да је песму написао за само два сата. О некој победи више нико и не прича.

Очигледно, и када пробају озбиљно да схвате Евровизију, Британци нису у стању да је схвате ни приближно толико озбиљно колико је схватамо ми источњаци, за које победа на овом такмичењу нешто као национални "reason d etre". Примера ради, Русија је ове године домаћин захваљујући чињеници да је за отаџбину на подијуму „гинуо“ Дима Билан, велика звезда у Русији и региону, а да је у песму и наступ уложено 10-ак милиона евра.

У сваком случају, бар један глас Британији је осигуран. У „дипломатској“ посети Москви, Лојд Вебер успео је да од Путина испослује обећање да ће овај гласати за Британију. Биће да се председник сажалио..