Kosovo i Metohija kao "molotovljev koktel"

Američki pripadnici KFOR-a maltretirali su oko ponoći šefa pregovaračkog tima Beograda Borislava Stefanovića i ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića, tako što su ih više od pola sata zadržali na administrativnom prelazu Jarinje. Predstavnici srpske Vlade pošli su na vanredno zasedanje Narodne skupštine Srbije.

Stefanović je poručio da je ponašanje američkih vojnika bilo zastrašujuće: “Ovako nešto verovatno ni u Iraku ne postoji, a mi nismo neprijatelji Kforu i država Srbija ne stoji iza ekstremista i huligana.” Bogdanović je istakao da takvo ponašanje ne služi na čast Kforu i da će se takav tretman odraziti na odnos prema međunarodnim snagama.

U isto vreme, samo da dolije ulje na vatru, komandant KFOR-a nemački general Erhard Biler sinoć je izjavio kako mu nije lako pala odluka da povuče svoje jedinice sa srpskih barikada sa Rudara[1] i da je to učinio navodno u korist građana Zvečana, ali je pri tome dodao da to “ne menja ništa na njegovoj odlučnosti da deluje protiv ekstremista”. Ali, gotovo je sigurno da će on ponovo poslati svoje jedinice i to ovoga puta opremljene sredstvima za rušenje barikada, što samo može dovesti do eskalacije daljih sukoba.[2]

Jasno je da je prvobitno slanje jedinica specijalne policije Kosova tzv. ROSE provokacija Prištine – koja nije mogla da usledi bez prećutne podrške kompletne američke administracije, bez obzira što predsednik Tadić u svojoj izjavi kritikuje jedino američkog ambasadora u Prištini Kristofera Dela. ”Iznenađujuće je da na Kosovu politiku sprovodi tamošnji ambasador SAD koji se, ne jednom, istakao u svojim radikalnim izjavama, kao i visoki predstavnik civilne grupe gospodin Fejt. To je jedna činjenica koju moramo uzeti u obzir, što ne znači da celokupna američka administracija stoji iza ovakve akcije, što se vidi iz izjave ambasadorke Meri Vorlik i predstavnika SAD nakon početka ove krize.”[3]

Tadićeve blagonaklone izjave prema politici SAD i NATO-a ne mogu da sačuvaju dostojanstvo države Srbije u trenutku kada se rešava sudbina Srba na severu Kosova. Dakle, apsolutno je nemoguće da ambasador Del daje izjave koje bi se navodno kosile sa zvaničnim stavom administracije SAD. Ne dolazi u obzir činjenica da američki ambasador tzv. prištinsku Vladu podstiče na jednostrane korake bez saglasnosti kompletne američke administracije.[4]

NATO je tobože stavio do znanja da će njegova misija na Kosovu “i dalje delovati statusno neutralno, i neće sprovoditi nikakav sporazum koji ne bi imao saglasnost i srpske i kosovske albanske strane”[5]. Međutim, na terenu smo imali priliku da se uverimo u to kakvu politiku na Kosovu zapravo sprovodi NATO pakt. Videćemo kakve će odluke Skupština Srbije doneti, ali sudeći po rečima predsednika Tadića, one će definitivno biti konformističke, što znači da će Srbi na severu Kosova biti prepušteni svojoj sudbini i samovolji Prištine da mimo dijaloga, uz prećutnu saglasnost SAD i NATO, “uspostavi kontrolu nad čitavom teritorijom kosova“ – što može imati nesagledive posledice. Ostaje nam da strahujemo za sudbinu tamošnjih Srba i očekujemo dalji rasplet situacije koji sigurno neće biti miran. Bojimo se da će danas jedinice KFOR-a sigurno krenuti u razbijanje srpskih barikada na prelazu Rudare što se bojimo može pretvoriti u još jednu eskalaciju sukoba, jer su Srbi sa severa Kosova praktično odsečeni od matice prisustvom jedinica KFORA-a na graničnim prelazima.