Ko vodi našu spoljnu politiku

Savremenoj spoljnoj politici Srbije često se prebacuje da nema jasnu i konzistentno izgrađenu strategiju i da se nepotrebno i tvrdoglavo suprotstavljamo interesima međunarodne zajednice. Ovaj prigovor se potkrepljuje stavom da ne može šut sa rogatim i da je neophodno da svoje nacionalne interese podredimo interesima i zahtevima velikih sila. Vežimo naš mali čamac za veliki brod, kako je to govorio znameniti ministar spoljnih poslova Kraljevine Srbije Milovan Milovanović.

Sudeći po reakcijama naših branitelja i braniteljki ljudskih prava na stav Srbije oko dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu i borcu za ljudska prava, ovaj aksiom nezameranja i podložništva važi samo za SAD i Evropsku uniju.

Međutim, sudeći po reakcijama naših branitelja i braniteljki ljudskih prava na stav Srbije oko dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu i borcu za ljudska prava, ovaj aksiom nezameranja i podložništva važi samo za SAD i Evropsku uniju. Ideologiju ljudskih prava inače prati primena duplih standarda i ona se u mnogim prilikama koristi kao pokriće za mnoge neprincipijelne poteza tzv. međunarodne zajednice.

Niko danas ne spori da je Kina velika sila, pri tome ona je naš pouzdani saveznik, što je pokazala i svojom principijelnom politikom u odnosu na Kosovo i zaštitu našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Zato je i bilo sasvim prikladno da se Srbija, štiteći svoje nacionalne interese, na konfrontira sa velikom silom kao što je Kina.

Poštovanje ljudskih prava je osnovna vrednost evropske zajednice naroda kojoj i mi želimo da pripadamo, ali postavlja se pitanje kako onda da štitimo naše nacionalne interese ako ćemo se uvek svrstavati na jednu stranu i tako slediti diktat zemalja koje poseduju monopol na zaštitu i odbranu ljudskih prava. Ostajemo na taj način zatočenici jednog isključivog ideološkog pristupa i gubimo manevarski prostor i definitivno postajemo privezak i slepi sledbenik samo jednog velikog broda.

Niko danas ne spori da je Kina velika sila, pri tome ona je naš pouzdani saveznik, što je pokazala i svojom principijelnom politikom u odnosu na Kosovo i zaštitu našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Koliko puta Srbija treba da dokazuje da je privržena zaštiti ljudskih prava i evropskim vrednostima ako se ona neprestano gura u nemoguću poziciju da bude na klupi za loše učenike, kome slede packe ako ne ispunjava svaki trenutni politički hir. Ako su SAD i EU toliko principijelni u odbrani i zastupanju ljudskih prava, zašto onda ne prekinu ekonomske i političke odnose sa zemljom koju danas optužuju da ne poštuje ljudska prava. Ovo više nije unipolarni svet i to bi morali da shvate i oni koji nas stalno podučavaju osnovnim civilizacijskim vrednostima.

Za nas ostaje otvoreno pitanje, ko u stvari kreira i vodi našu spoljnu politiku i ko je odgovoran što se ruši integritet i dostojanstvo naše vlade, ali i države Srbije.