Коментар дана | |||
Ко то и због чега плаши Енглезе новим чланицама ЕУ? |
среда, 25. мај 2016. | |
Главни „адути“ заговорника „брегзита“ су мигрантска криза, лоша економска ситуација у државама кандидатима, сиромаштво, криминал, незапосленост,... те наводно због тога желе да УК изађе из ЕУ и „спасе се пошасти“. Да ли су баш то „адути“ на које рачунају „брегзиташи“ за излазак из ЕУ или нешто друго? Неспорно је да постоји патолошка мржња енглеске „елите“ до неких нација, од којих зазиру, да ли због тога што их се плаше, што се осећају инфериорнима у односу на њих, или су толико опседнути сопственом „изузетношћу“ па су други мање вредни и незаслужују њихово друштво „плаве крви“, свеједно, као и да је иста већ више деценија део дугорочне стратегије и политике УК коју води „врховна власт“. Према Србији не показују пријатељско расположење још од балканских ратова, те су јој стално подметали клипове и ексере у гуме, али неспорно је и то да такво расположење не прати и не подржава огромна већина њихових грађана, фирми, научних установа, спортских клубова,... Да ли заговарачи изласка из ЕУ само плаше народ празним пушкама, или у суштини „тврде пазар“ са остатком ЕУ, стварајући услове за неке нове уступке, као што њихову круну плаћају све чланице, а да се у дубини душе стресирају и на саму помисао да и стварно први изађу из ЕУ и претрпе све последице које могу настати економском изолацијом, губитком бројних великих послова и због потенцијално велике социјалне бомбе која би им тада претила? Ипак, када се неко игра и заигра, неразумно сваки час виче „вук, вук, вук,...“, па стварно испровоцира већину да изгласа излазак из ЕУ, када нестаје простор за кајање, онда тек настају проблеми због исхитрености и неодговорности. Некако ми се чини да ће све бити дозирано до неких граница, док се не издејствују мање квоте, рецимо, избеглица које се морају примити, и да ће се пред сам референдум лопта спустити на земљу, удаљити од сопственог шеснаестерца и променити реторика. Питање је и колико је грађана, гласача, до сада реално заплашено, колико су им поверовали, прозрели игру, или су можда и насели калимерисању и паничном страху од могућег ремећења њиховог мирног живота? Шта ако већина изгласа излазак из ЕУ и покрене могући распад исте? Ко ће и какве последице да сноси ако дође до хаоса? Ко ће онда да преузме улогу водећег и оданог сарадника САД у Европи, а та улога се у контролном смислу не баца под ноге тек тако и без крупних последица? Да ли су заговорници „брегзита“ искрени када толико плаше грађане Енглеске новим кандидатима за ЕУ, међу којима је и Србија? У свему је по Србију и нешто добро, јер, у намери да јој по навици подмећу ногу, због фрустрираности пропалим планом за усвајање Резолуције о Сребреници и око уласка „К“ у Унеско посебно, чине јој велико добро могућом блокадом уласка Србије у ЕУ. То је само пузање слепим колосеком ка онима који нас не желе и не мисле нам добро, што доказују и потврђују на сваком кораку, условљавањима, уцењивањима, комадањем Србије, геноцидним санкционисањем и засипањем ОУ и плутонијумом на бази бестијалних лажи и превара, и давањем државе у срцу Србије онима које су до јуче сматрали терористима. Колико су тога свесни и сви заговорници уласка Србије у ЕУ из које њене најбитније чланице желе да побегну? Ко ће да одговара и на који начин за све последице губљења времена, самоуништавања, заблуда, промашаја и осиромашивања када се схвати да смо дошли до зида? Чијом главом ће се исти пробијати? |