Политички живот | |||
Да ли су страх и сумња у себе навели Вучића на овај аутогол? |
понедељак, 20. фебруар 2017. | |
Србији требају рад и одговорност, инвестиције и друго,.. па, ако је за све то најодговорнији Председник, да ли то значи да Тома није добро радио, а ако је већ тако којим се онда то и чијим резултатима Премијер хвали и да ли није ни битно ко је на премијерској функцији? „Хтели су моју главу на црти, и ево, ја им на црту излазим,” поручио је Вучић члановима ГО СНС и истакао да кандидатуру прихвата „зато што прошлост сада маљевима куца и хоће да провали у нашу кућу, таквима мора да се стане на пут”.
Ко је хтео главу Премијера, алфа и омеге апсолутне већине Србије, и на који начин ће бити надмудрени и побеђени самоуклањањем истог са најутицајније дужности у Србији, и ко то има маљеве, да ли они који су већ ушли у Србију кроз врата на КиМ? „Напредњаци су последњих месеци показали свима како да одбране земљу и будућност”. На који начин ће даље да је бране ако се најјачи и најутицајнији човек СНС склања са најутицајније позиције на којој држи скоро све полуге власти, и од кога ће Србију да бране и са којом војском, да ли са сендвич „борцима“ и бескућницима којима дају за букачење 33х веће дневнице него што су службене дневнице праве Војске и Полиције? Да ли су контрамитинзи љубитеља сендвича демонстрација одбране земље и будућности? „Ви сте једина странка која није добијала гласове на популизму и лаким мерама, већ сте побеђивали јер сте радили најтеже задатке.” Велика истина, најтеже је било покренути пуњење буџета рекетирањем пензионера а не тамо неким прогањањима утајивача пореза, акциза, царина, крадљиваца у јавним набавкама и у ЈП, а било би мизерно спустити се на ниво сиве економије, рада на црно и лопова у робним резервама те се са њима јурити око плотова и судова, као и са послодавцима који не уплаћују доприносе радницима за пензиони и друге фондове. „Не дам им Србију, нису је ничим заслужили. Одлучио сам да прихватим кандидатуру зато што чврсто верујем да су овој земљи потребни рад, стабилност, инвестиције, нове болнице и зато што неко мора да стане на врата кад на њих куца прошлост. Они који су нам толике године појели, у прошлости треба и да остану. И поред безброј проблема и савета, одлучио сам да прихватим кандидатуру за председника Србије, јер Србија нема много времена и на власт не смеју да се врате они који су уништили земљу.” „Не дам им Србију“, „не дам им назад пензије“,... Чија је Србија, чије су пензије и ко је задужен да Србију и пензије некоме даје или не? Коме се и чије даје директорима ЈП, губиташима, где неки имају примања већа од читавог ГШ и владе у целини, и да ли су то као најбоље плаћена места одговорнија од Председника и Премијера, и то за минус резултате? У чему је штос? Србији требају рад и одговорност, инвестиције и друго,.. па, ако је за све то најодговорнији Председник, да ли то значи да Тома није добро радио, а ако је већ тако, којим се онда то и чијим резултатима Премијер хвали и да ли није ни битно ко је на премијерској функцији? Како ће као Председник државе да побољша рад Владе и ко ће бити на њеном челу, подразумева се да је то неко ко има већу снагу и ауторитет од досадашњег Премијера. Остаје нејасно, на који начин се преко Председника државе који има само протоколарне дужности враћају на власт они који су уништили земљу, и ко су они у ликовима председничких кандидата, да ли ту спадају и Николић и Шешељ? „Поносан сам јер сте направили разлику између нас и њих, нас којима је Србија важнија од свега, и њих, којима су једино њихови џепови били важни. Већ сте побеђивали тако што сте радили најтеже ствари, били сте уз своју странку и руководство, и уз председника републике, владу и скупштину”. Опет је најасно ко су то они а ко ми, на који начин су били уз Председника републике ако га сада пљују и говоре да забија нож у леђа странци, Премијеру и будућем Председнику? Они неки други су пузали ка ЕУ, и ови пузе ка ЕУ, они нису рекетирали пензионере, ови рекетирају, што се тиче Војске и Полиције и једни и други су топили тенкове и водили исте ка социјалној угрожености. „Не смемо да изгубимо битку против оних који би земљу да врате у прошлост”. О каквој битки и боју се овде говори, да ли оној на Косову из 1389, и на који начин се побеђују сви ти из прошлости преко протоколарног Председника и препуштања премијерске фотеље аматеру? Да ли се то наставља тренд да нам некомпетентни и нестручни воде одређене ресоре, као Војску психолози, правници, патолози, керамичари, возачи, а пољопривреду опет правници, урбанизам ортопеди,...? „ Не заборавите да је с друге стране много моћних, да имају силне савезнике и на све су спремни. Неки су већ у кампањи, много су новца потрошили и нико их ништа не пита. То је цена демократије, облика политичког режима од којег не постоји бољи, и ми смо ту цену спремни да платимо. Удружили су се сви који за себе хоће сладак живот, а чемеран за све остале, који хоће моју главу, али их се не плашим. Не знам шта ће Србија да одлучи, али једно сигурно знам – да се пред њима ми сви и ја заједно с вама не повлачимо.” Ко су и где ти савезници, да ли на Западу, а ако јесту, да ли то значи да нам са Запада долазе непријатељи и који су то онда „пријатељи“ којима се хвалимо, а ако су на Истоку да ли су то Русија и Кина јер су допринеле усвајању Р1244 и спречиле постављање Тачија за чувара српских светиња или проглашавање Србије геноцидном творевином? „Немојте да бирате премијере и председнике овога или онога док не завршимо посао. Немојте да делите министарске ресоре, јер су они ту да би народу било боље, а не нама”. Нећемо да делимо, али нас занима ко ће све то бити и да ли ће у рукама неког појединца бити све те функције? Какав је то пораз и за кога ако Николић буде поново изабран или не за Председника, или Шешељ, који нису за пузање ка Западу, а какав ако победи било ко други који су за пузање ка Западу, и шта и ако победе ако је извршна власт у рукама Владе и њеног Премијера, а у парламенту већину има коалиција на власти? Како заобићи Дачића и стварно кога одредити за Премијера а да буде од ауторитета и поверења читаве државе, не марионета? |