Ko ponižava Srbiju?

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin je na skupu održanom na Akademiji za diplomatiju i bezbednost podelio nekoliko lekcija vlastima u Srbiji o „crvenim linijama“ koje ne smeju da pređu u svojoj spoljnoj politici, Srbiju uporedio sa glupom udavačom koja mladoženji odmah daje sve, a Mila Đukanovića zbog njegove otvorene težnje da Crna Gora stupi u NATO indirektno nazvao – majmunom. Iako je ambasadorov rečnik za jednog diplomatu bio neuobičajeno otvoren i direktan, mnogi od nas bi se intimno mogli složiti sa većinom njegovih tvrdnji, mada se mora primetiti da je po Srbiju, kakva god ona danas bila, vrlo ponižavajuće i vrlo neprijatno kada o njoj ovako govori predstavnik jedne prijateljske zemlje.

Kada Čepurin tako govori, možemo zamisliti (a to možemo i da vidimo) šta nam misle i spremaju oni koji nam nisu prijatelji, a dok mi možemo da se stidimo onoga što smo čuli, na Čepurina su hitro graknuli oni, koji su doduše iz sasvim drugih razloga, još više pogođeni ambasadorovom iskrenošću i otvorenim podstrekom Rusije antinatovskom raspoloženju u zemlji. Glavni NATO lobisti krenuli su odmah u histeričan kontranapad, s pozivom da Srbija hitno uskrati gostoprimstvo ambasadoru Rusije, dok su se bljutave E-novine i fanatična Sonja Biserko i kuražni Čeda Jovanović odjednom setili da je Srbija država koja ima sopstvene interese i suverenitet, u kojoj važe odredbe Bečke konvencije o statusu diplomatskog osoblja.

Iako bi mnogi od nas voleli da to nije tako, Rusija u suštini prema Srbiji vodi sasvim realnu politiku, u skladu sa sopstvenim interesima, a ako u ruskoj politici prema Srbiji ima nedoslednosti i pritiska, on je bio daleko manji i blaži od svakodnevnih pritisaka i uslovljavanja kojima smo izloženi od naših zapadnih „partnera“. Već 25 godina trpimo ucene SAD, EU i NATO, koje nam se na najbestidnije načine javno postavljaju kao uslovi za članstvo u EU, dok nam birokrati i ambasadori zapadnih zemalja skoro svakodnevno izdaju naredbe i prete daljim rasparčavanjem već okrnjene zemlje. Ništa od toga i nikada nije naravno bilo povod za reakciju dušebrižnika koji su se odjednom setili da je Srbija suverena država, a da strane diplomate ne treba bar javno da se mešaju u unutrašnje odnose jedne države.

Dok se cela politička i nevladina elita smenjuje na cinkaroškim brifinzima u zapadnim ambasadama u Beogradu, poniženja koji nam oni priređuju se tumače kao želja naših partnera da pomognu, ali koliko god puta nas zapadni političari i državnici šutnuli u lice, to nikad nije izazvalo ovoliku vrisku i poviku. Svi oni koji sad kritikuju Čepurina, i govore o suverenitetu Srbije, nikada, naravno, nisu ni primetili kako se ponašaju ambasadori zapadnih zemalja, razni "izaslanici" i "pomoćnici izaslanika" i "zamenici pomoćnika podsekretara" kada sa druge strane stola sede predsednik Srbije ili predsednik Vlade, ma ko to bio, a to naravno za takve nikada i nije bio problem - to su naši prijatelji koji nam žele dobro, ma koliko to dobro zabolelo.

Od Čede, E-novina i Sonje Biserko s, naravno, ništa drugačije nije ni očekivalo, a sva sreća da nas je reakcije poštedeo reciklirani Vuk Drašković, koji je ponovo uzleteo kao jedan od glavnih NATO lobista. Reakcije od strane Vlade ili predsednika Srbije na izjavu ruskog ambasadora nije bilo, ali umesto nje će uskoro, kao piše „Danas“, na Prvoj međuvladinoj konferenciji Srbije i EU 20. decembra biti zanično proglašen glavni cilj Srbije - da pregovore sa EU završi 2018. godine, a da u članstvo uđe 2020 godine. Posle svega što smo od EU doživeli, veće poniženje od toga jednostavno nije moguće zamisliti.