Kandidatura za EU - ni vrabac u ruci ni golub na grani

Deveti decembar je prošao, a ništa epohalno se nije desilo – ostali smo tamo gde smo bili i osmog decembra – stisnuti između evropskog čekića i nakovnja korumpirane i kolaborantske vlasti. Posle odluke Saveta ministara EU o odlaganju odluke o kandidaturi Srbije za mart, pokazalo se da glasovi većine članica EU, nazovi prijatelja i partnera srpskih vlasti, ne mogu da nadvladaju odlučno uslovljavanje Austrije i pre svega Nemačke, koja je jasno stavila do znanja našim vlastima šta im je činiti. Otkako je Nemačka preuzela neformalno vođstvo nad EU, politika štapa i šargarepe zamenjena je batinom, odnosno brutalno jasnom porukom da bez de fakto priznanja Kosova Srbija nema šanse da postane kandidat za za članstvo u EU.

Da bi dobila kandidaturu, Srbija je dobila uslove koji se ne završavaju samo uklanjanjem barikada. Potrebno je obezbediti i funkcionisanje tzv. integrisane kontrole granica i neometano funkcionisanje KFOR-a i EULEKS-a na celoj teritoriji Kosova. Srbija bi trebala i da na severu Kosova eliminiše i tzv. “paralelne” strukture vlasti (odnosno sopstvene legalne organe) i da omogući učestvovanje Kosova na međunarodnim forumima. Po nekim izvorima, biće potrebno i ostvariti sporazume o sportu, (vezanom za članstvo Kosova u međunarodnim federacijama), pošti i poštanskim uslugama, institucionalnoj saradnji, infrastrukturi, kulturnoj razmeni i kulturnoj baštini, železničkom i avionskom transportu, kao i članstvu Kosova u međunarodnim institucijama. Međutim, ni ispunjavanje svih uslova, kako je to iskreno priznao Božidar Đelić ne garantuje pozitivnu odluku u martu, jer, kako je objasnio, posle odlaganja kandidature zbog novih uslova u vezi Kosova, povećao se rizik da u budućnosti bilo koja zemlja EU u hodu odluči da uslove dopuni ili promeni.

Izostanak kandidature i male šanse da se ona i u martu dobije za proevropske snage predstavlja veoma težak udarac, toliko težak da se režim svim silama upeo da njegov veliki poraz u domaćoj javnosti ostane što manje vidljiv. Zato je odmah po stizanju vesti iz Brisela u vodećim srpskim medijima, koji su, kao što je nedavno podsetila Verica Barać, pod kontrolom Tadićevih stubova Dragana Đilasa i Srđana Šapera, narodu jednodušno poručeno da jedino ispravni evropski put i dalje nema alternativu. U cilju anesteziranja javnosti, u pisane i elektronske medije nagrnuli su svi važniji političari, intelektualci i analitičari, koji su različitim misaonim i verbalnim akrobacijama pokušavali da građanima objasne da je crno belo, a da je poraz zapravo pobeda. Pojedine izjave i analize zaista vredi zapamtiti, a u masi bisera izdvajaju se ministar odbrane Dragan Šutanovac i predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Po Šutanovcu, Srbija je danas bliže Evropi nego što je ikada bila, a po njemu, evropski put Srbije su odredili ne samo Dositej Obradović, Vuk Karadžić i Slobodan Jovanović, već i vojskovođe poput Živojina Mišića i Stepe Stepanovića, a takođe i srpski kraljevi. Verovatno je samo ministar vojni u stanju da pronađe vezu između najsvetlijih stranica srpske istorije i proslavljenih srpskih vojvoda sa sramnim procesom dobijanja kandidature za EU, dok je i predsednicu Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonju Liht, koja se uvek trudila da ostavi utisak razumne osobe, izostanak kandidature izgleda teško uzdrmao. Liht je, naime, za Tanjug izjavila danije tačno da Srbija nije dobila status kandidata, jer po njoj, da je tako,"Evropska unija bi nam to i saopštila".Zatim nam je svima objasnila da Srbiji nije odbijen status kandidata, već je ona stavljena na ubrzanu traku za dobijanje tog statusa,a zatim iprecizirala da je "Srbija de fakto kandidaturu dobila uslovno, koja će biti potvrđena u februaru, odnosno martu".

Tumačenje Sonje Liht svakako svedoči o pometnji koju je u proevropsku Srbiju uneo hladni šamar Nemačke i ostatka Unije, a vlast u Srbiji sada čeka izuzetno težak zadatak da u naredna tri meseca i pre izbora pokuša da reši jednačinu “I Kosovo i Evropa”. U međuvremenu, da ne bi bilo zabune, iz Brisela je već stigla poruka da Srbija može dobiti kandidaturu ukoliko učini “završne korake”, odnosno ispuni sve što je naređeno. Da li će režim i ovog puta popustiti ostaje da se vidi u narednom periodu, ali je moguće da je zbog izbora to pitanje do daljeg odloženo, pošto se posle loših vesti iz Brisela predsednik Tadić naprasno setio Rezolucije 1244. Obzirom na njen nagli povratak u javni život, postoji čak mogućnost da se režim već pomirio sa izostankom kandidature i u martu, i da se radi dobijanja izbora okrenuo ekonomiji. U skladu s tim, i mediji su odmah obznanili da je u ovom trenutku ekonomija važnija od Kosova, a "Fijat" od barikada. Ipak, i pored svog truda, sasvim je očigledno da težak poraz politike “Evropa nema alternativu” i katastrofalni učinak aktuelne vlade, više nijedan spin doktor, koliko god pokušavao, neće moći sakriti i uviti u ukrasni papir. Istina je isuviše očigledna.