Kamo dalje, rođače?

„...proljeće stoji iza barikada s podignutom rukom, zar sumnjaš u svoju djecu, misliš da ne pamte... misliš da ne pamte?“

Branimir DŽoni Štulić

Zašto umesto naslova citiram stih DŽonija Štulića, čije pesme verovatno ne slušaju ova „djeca“ o kojima mnogi, već danima, pokušavaju da pišu, osude ih ili shvate (srećom, sve manje osude a sve više shvate)? Citiram, zato što su verovatno slušali mnogi među onima koji su danas vlast, nesrećnija od vlasti Slobe Miloševića koji je bio predsednik u ratu; slušali su urbani tipovi revolucionarnih ideja, pametni i obrazovani za koje niko ne bi mogao da pomisli da će se pretvoriti u „ovo“. Nemam bolju reč – to je „ovo“. Ovo što gledamo kako muca sa TV ekrana i ni samo više ne veruje da zna šta govori. „Ovo“ koje viče „huligani“ i upire prstom u decu koja su smela da izađu na ulicu i kažu da „Ovome“ ne veruju nijednu reč. A i kako bi. „Ovo“ je pohapsilo na stotine ljudi i onda saopštilo da je to tek početak obračuna. Sa kim se to „Ovo“ obračunava? Sa organizovanim kriminalom? Ne, jer onaj Mladen Obradović i njegova žena, trudna i premlada za policijsko šikaniranje, nisu organizatori kriminala u Srbiji. Nisu čak ni organizatori nereda na ulicama tokom one nesrećne parade ponosa beslovesnih ljudi, (koji nisu shvatili da se iza tog njihovog smešnog i žalosnog slavlja dešavalo nešto mnogo veće, strašnije i zloslutnije). Da li se „ovo“ u šta se pretvorila beogradska ekipa koja je dobila moć i izgubila pamet, obračunava sa onim besnim navijačima koje je jednom ne tako davno potcenila, kupila, zatim ih pustila da nakupe dovoljno krivičnih prijava kako bi ih sutra tako ucenjene slala u pohod, svaki put kada je bio potreban povod za neki drugi obračun?

I sa kim se to obračunava ministar Dačić koji je, pohvaljen, poslao onu silnu policiju na ulice da izigravaju glinene golubove, e da bi se sada besni i izigrani svetili onim nesrećnicima koji sede po zatvorima? Koje on to kriminalce juri u ovoj Srbiji? Maloletnike? Mlađe punoletnike? Ko to destabilizuje Srbiju koja je, evo samo što nije, postala lider ne samo regiona nego i Evrope? Deca? Par patriotskih organizacija sa malo para i ne tako dobrom logistikom kao što se želi da predstavi? Koje to stranke stoje iza njih? Ko se to ponudio da umesto njih sedne u ćeliju i bude ispitivan kao poslednji kriminalac?

Dok svakodnevno slušamo o nekakvim inspiratorima (to smo valjda svi mi koji smo napisali koji red o ovim nesrećnim događajima a da nismo učesnike protesta nazvali huliganima), pa gledamo po ko zna koji put, iznova, emisije o tome kako Koštunica ne valja ništa a ostali DOS-ovci su super, dok slušamo nebuloze o tome kako su mladići iz „Naših“ i „1389“ klerofašisti (ja zaista ne mogu da razumem kako onoga ko je to smislio i onoga ko je to dozvolio nije sramota svaki put kada čuje tu nedotupavnost); dok Srbija sluša o tome kako su neka deca razbojnici i dok polako iz tišine počinje jedan tihi pa sve glasniji žamor, dešava se nešto što je verovatno malo ko očekivao. Neće to pomiriti dve Srbije vrlo temeljno zavađene, ali obe će se, svaka na svoju stranu, gledati da odalji od nekad davno popularne beogradske ekipe koja je (ponoviću) dobila vlast i izgubila pamet. Tako se, sa jedne strane u emisiji „Peščanik“ moglo čuti ruganje ideji o Mladenu Obradoviću kao potencijalnom Bin Ladenu srpskog terorizma. Sa neke druge strane, ne bez razloga, ovi se događaji porede sa „sabljom“ o kojoj nas nisu informisali. Niko se, da poentiram, ne slaže sa prebijanjima onih ljudi po zatvorima. Niko, osim onih koji sede na vlasti i u panici viču „ali to su huligani, razbojnici, zbog njih nas neće primiti u Evropu“. Možda ih niko nije obavestio, ali sve siromašniju Srbiju koja se s nostalgijom seća devedesetih, Evropa vrlo malo zanima. Zanima je standard koji rapidno iz nedelje u nedelju pada i onaj ko misli da događaji oko nesrećne parade nemaju socijalni predznak, verovatno o Srbiji zna samo ono što može da čuje na vestima. A vesti su kao iz onog starog ruskog vica o (recimo) Ilji Iljiču koji je poželeo da, kada se na ruskoj televiziji pojavio Drugi program, promeni kanal, na šta mu se obratio spiker sa ekrana i pitao ga „Šta je bilo Ilja Iljiču? Ne dopada ti se prvi program?“