Komentar dana | |||
Kad će Vokri opet na "Marakanu" |
sreda, 04. decembar 2013. | |
Jozef Sep Blater, predsednik Fife, koji se plaši da fudbal na Kosovu “ne zamre”, ne odustaje od pokušaja da se reprezentaciji te nepostojeće države odobri igranje bar prijateljskih utakmica. To, zasad, nije moguće, pošto zvanične utakmice mogu da igraju samo zemlje članice Ujedinjenih nacija, a Kosovo to nije. I pored toga, g. Blater u ovom slučaju pokazuje izuzetnu upornost, te se može pretpostaviti da je korumpiran, ucenjen ili je jednostavno fudbalski entuzijasta (što mu, svakako, i spada u opis posla). Ili on samo ispunjava naloge Stejt departmenta, alergičnog na pravila i propise koji ne odgovaraju njegovim planovima, a uvek spremnog da ih ne poštuje i zaobilazi. S druge strane, slično zalaganje g. Blatera za utakmice kosovskih fudbalera izostaje u jednom drugom, i ne sasvim različitom slučaju. On se, naime, nimalo ne potresa što se reprezentaciji Republike Srpske ne dozvoljava (jer nije ni država ni članica UN) da odigra prijateljsku utakmicu protiv Srbije, te tako i u njoj, valjda ,“zamire fudbal”, a što predsednik Fife, izgleda, ne primećuje ili mu je manje važno. Javnost u Srbiji svakako pamti da su se pre otprilike mesec dana u Cirihu sastale delegacije FSS-a i FSK-a, koje su u razgovoru koji je trajao 45 minuta konstatovale trenutno stanje, i dogovorile se da se ponovo sastanu krajem novembra, a uoči Kongresa Fife. Slučajno ili ne, tek na dan „Svetog Avnoja“, praznika nekadašnje zemlje bratstva i jedinstva, najstariji dnevni list na Balkanu “saznaje” (iz nenavedenog izvora) i obaveštava čitaoce kako “Srbija pristaje da reprezentacija Kosova igra prijateljske mečeve pod uslovom da nastupa bez ikakvih državnih simbola, što podrazumeva i izvođenje himne”. Iz teksta se zatim vidi kako će taj stav predsednik FSS-a Tomislav Karadžić zastupati naredne sedmice (zapravo, 5. decembra) na kongresu Fife u Brazilu, a kojom bi prilikom reprezentacija Kosova mogla da dobije dozvolu za prijateljske utakmice sa zemljama koje su priznale njenu nezavisnost. Znajući koliko će ova vest o promeni stava FSS-a preneraziti našu ne samo fudbalsku javnost, "Politika” je ponovila objašnjenje T. Karadžića kako sve ostaje po starom, da se ne mogu igrati zvanične utakmice, već samo prijateljske, a i one isključivo bez državnih obeležja. Nije tajna da je g. Blater pre nekoliko meseci boravio u Beogradu, gde se susreo sa premijerom Srbije, a zatim se, zadovoljan, vratio u Cirih. Kako on svoje namere ni tada nije skrivao, može se zaključiti da je tom prilikom uspeo da se dogovori sa g. Dačićem kako da se fudbalska igra na Kosovu sačuva od “izumiranja”, a i da Srbija u isto vreme još jednom i odlučno odbije da prizna albansku republiku na svojoj teritoriji. “Politika” zatim dodaje da je izmenjeni stav FSS-a delom rezultat i konsultacija FFS-a sa predstavnicima Vlade Srbije, ujedno objavljujući i razgovor sa Fadiljem Vokrijem, predsednikom FSK-a. On, razumljivo, izjavljuje da je zadovoljan što će kosovska reprezentacija dobiti dozvolu da igra utakmice, ali o pomenutom uslovu da nastupa bez državnih obeležja ne kaže ništa. Dva-tri dana pre ovog intervjua, a po svemu sudeći u sklopu oduševljenih proustaških skandiranja i pevanja više desetina hiljada navijača na utakmicama u Zagrebu i Splitu, predsednik Nogometnog saveza Hrvatske Davor Šuker predložio je da reprezentacije Hrvatske i Kosova odigraju prijateljsku utakmicu u Prištini. To bi, kako je g. Vokri u razgovoru sa dopisnikom “Politike” rekao, za njega bila velika čast. U što ne treba ni sumnjati. Jedino je pitanje: za koju bi stranu ovaj susret predstavljao veću čast? I tek što su čitoci “Politike” i televizijski gledaoci s ogorčenjem počeli da komentarišu promenu stava FSS-a, ocenjujući ga kao još jedan veliki poraz Srbije, na televiziji – iste večeri – a u “Politici” sutradan, objavljeno je zvanično saopštenje FSS-a, kojim se opovrgava vest od 29. novembra. Niko ne putuje u Brazil na pomenuti sastanak, stav nije promenjen, nema utakmica FSK-a bez saglasnosti FSS-a, sve je izmišljeno, a dozvola se može dati tek posle prijema Kosova u Ujedinjene nacije. Izvor na koji se najstariji dnevni list na Balkanu pozvao, očito, nije baš mnogo pouzdan, ali mu se u atmosferi koja vlada kod nas, eto, lako poveruje. Čitajući ova dva suprotstavljena teksta, pristalice teorije zavere zaključiće kako su, zapravo, prisustvovali puštanju probnog balona. Prvo obaveštenje poslato je sa namerom da uznemiri i naljuti javnost, za njom je stigao demanti koji će je umiriti i uspavati... Postupak će se zatim ponavljati po istoj šemi... dok, naposletku, fudbalska reprezentacija Kosova ne istrči na teren sa svim svojim obeležjima i himnom. Pristalice teorije zavere, međutim, verovatno najviše zabrinjava deo izjave FSS-a u kojoj stoji kako Savez čeka od Vlade Srbije instrukcije o daljem radu. Dosadašnje iskustvo najbolje im govori odakle stiže najveća opasnost, te ih uopšte ne bi iznenadilo da Fadilj Vokri, koji je svojevremeno igrao utakmice na Zvezdinoj Marakani, uskoro na nju dovede i reprezentaciju Kosova. Zato za njih više nije pitanje da li će do toga doći, već kada. |