Doručak za “malog De Gola”

Optužbe o vezama Ivice Dačića sa narko klanom Darka Šarića, bile tačne i potkovane dokazima ili ne, potpuno su urušile njegov kredibilitet, a medijski udar na premijera, bez obzira odakle izveden, zapravo je već rasturio ne samo Dačića već i Vladu Srbije, koja je definitivno već pala, što će najverovatnije biti obelodanjeno kada se za nekoliko meseci bude saznalo da li će Srbija dobiti datum za kandidaturu. Iznete optužbe su isuviše ozbiljne da bi sadašnji partneri dozvolili da sa Dačićem i SPS-om provedu ceo mandat, što bi svakako dugoročno veoma loše uticalo i na njihov ionako tanak kredibilitet, a posebno na imidž boraca protiv kriminala i korupcije, koji Aleksandar Vučić uporno gradi.

U svakoj iole normalnoj državi iznete tvrdnje o vezama sa narko klanom bile bi povod za ostavku premijera, makar kao moralni čin, ali u srpskoj političkoj prljavštini, u kojoj je moral odavno odbačen, Vlada mora da opstane još nekoliko meseci, zbog zajedničkog cilja dobijanja datuma za pregovore sa Evropskom unijom. Opsesija datumom i Evropskom unijom toliko je jaka i u ovoj Vladi da je u stanju da drži na okupu dojučerašnje krvne neprijatelje, a omamljenost Evropom čini da ni kokain nije razlog za razlaz.

Ipak, kako ništa nije zanavek, posle dobijanja ili nedobijanja datuma će najverovatnije uslediti izbori, koje će Dačić svakako dočekati sa dugačkim repovima koji će ugroziti njegov dosadašnjeg koalicioni potencijal,  koji je ionako ograničio svojim dosadašnjim političkim akrobacijama. Pošto više ništa drugo neće imati da ponudi, niti će ikome zbog nečeg drugog biti potreban, eventualan loš rezultat na izborima će svakako ozbiljno dovesti u pitanje političku i životnu sudbinu aktuelnog premijera.

U toj situaciji, Dačić je uradio jedino što mu je ostalo, odnosno zaleđinu i podršku je potražio i dobio kod velikih gazda preko okeana.  Kako je  iz vladine Kancelarije za saradnju sa medijima objavljeno, na Molitvenom doručku u Vašingtonu premijer je „pozdravljen dugim aplauzom“, zatim se susreo sa zvaničnicima FBI i DEA, što je bio argument da saopšti da je “nemoguće da bi imao tako dobru saradnju sa američkim službama da postoje neke sumnje u njegov kredibilitet“.  Dobio je takođe i intervju za Glas Amerike i priliku da još jednom iz Vašingtona objavi svoju nevinost, a biračima u Srbiji poruči da su SAD zadovoljne postignućima Vlade, što bi po toj i takvoj logici trebalo da bude dovoljan razlog da ostane na svom mestu do kraja mandata.

Dačić je u Americi očigledno dobio još malo vetra u leđa, dok  ga je kući u Srbiji u zaštitu uzela čak i Vesna Pešić, koja je, u nastojanju da za Dačića od drugosrbijanskih skupina dobije podršku i oprost u važnim trenucima postupne predaje Kosova, „čoveka iz Žitorađe“ čak uporedila i sa Čerčilom i De Golom. [1] Ali koliko god se ona trudila da ga uveliča a on da sakrije ono što je očigledno, jasno je da je srpski premijer suočen sa padom u ambis političkog otpada otišao na poklonjenje i u Vašingtonu zatražio milost, otkrivajući ujedno i potpuno vazalni položaj srpske banana-države i njenog pravog gospodara.

Šta je u Vašingtonu obećao, jednom će se verovatno otkriti, ali neobično je što se nekad nazvani mali Sloba nije prisetio sudbine brojnih američkih prijatelja, najpre svog nekadašnjeg predsednika, ili na primer Norijege, koga su u Americi takođe tapšali po ramenu.  Dačić se ipak vratio ohrabren i kao krunski dokaz svoje nevinosti ponudio saradnju sa DEA i FBI, ali optužbe protiv njega ne jenjavaju, pa je NIN opisao veze premijerovog savetnika za nacionalnu bezbednost Ivice Tončeva sa kriminalom, dok je Danas izneo tvrdnju da je finansijska istraga policije pokazala da je opranim novcem Šarića i Radulovića indirektno finansirana i jedna politička stranka, istraga će verovatno pokazati koja. [2]

Kao odgovor na napade predstavnici SPS-a su ponudili tezu da je napad na premijera zapravo pokušaj državnog udara, iako je pravi državni udar u Srbiji zapravo izvršen kada je kokainski novac počeo da utiče na politički proces i postavljanje funkcionera u MUP-u. Zbog sprege kriminala i države, koju je započeo Dačićev nekadašnji lider Slobodan Milošević, i koju su produbile„zvezde DOS-a“, a etablirale prethodne dve vlade,  država je danas došla do neverovatno ponižavajuće i sramotne situaciju da se njen premijer od optužbi o vezama sa narko kartelom brani nemuštim objašnjenjima i pokloničkim odlaskom u Vašington.  Dačić je međutim u žurbi možda smetnuo sa uma da u sadašnjoj Vladi Srbije sede i drugi američki vazali, koji su u stanju da sa više kredibiliteta ispunjavaju preuzete obaveze, a koji neće propustiti priliku da ga se reše. Za Srbiju je ipak najpogubnije to što će u sledećim mesecima, u kojima će se donositi vrlo važne odluke, njen premijer razmišljati najviše o tome kako da spasi sebe.