Коментар дана | |||
Дизни хомофобија |
среда, 30. септембар 2009. | |
Да Дизнијеви цртани филмови носе у себи многобројне идеолошке поруке одавно је познато и о томе су написани читави томови. На удару друштвене критике Дизни се нашао небројено пута због глорификације капитализма, империјализма, поретка, патријархата, због продубљивање расних, етничких и полних стереотипа. Али све то није ништа према најновијем греху додатом на листу компаније Дизни, а то је оптужба да "промовише хетеросексуалност". Наиме, два социолога су недавно у часопису "Gender & Society" објавила студију о садржају Дизнијевих цртаних филмова. Проучавајући цртаће, приметили су да филмови везу између припадника супротног пола приказују као "специјалну и магичну"- хетеросексуална љубав може да разбије чини, спаси Божић, измени законе, заустави ратове, чак и (у случају Мале Сирене) – наведе особу да промени идентитет. Закључили да то може бити један од разлога зашто деца већ кад стасају за основну школу сматрају хетеросексуалност за норму, док хомосексуалност свртавају у ненормалне, необичне и неочекиване појаве. Како су аутори студије закључили, конструкције хетеросексуалности у Дизнијевим филмовима теже да нормализују њен статус. А уколико деца науче да је хетеросексуалност нормална и пожељна, наводе аутори, ризик је да о хомосексуалности неће мислити то исто. Закључак - због погубног утицаја наметања одређених културних норми, садржаји намењени деци требало би, уместо да негују „хетеросексуално окружење“, да буду очишћени од било какве сексуалности која би могла да утиче на децу и њихову представу о „нормалнисти“. Значи – нема више заљубљених принцеза, храбрих витезова и осталих пропагандних сценарија због којих индоктринирани клинци израстају у окореле хетеросексуалце склоне да хомосексуалност сматрају за не тако „магичну и специјалну“. Дакле, док с једне стране имамо забринутост код дела јавности и удружења грађана који се прибојавају да ће парадирање сексуалних мањина лоше утицати на децу и њихову представу о "нормалном" сексуалном опредељењу, с друге стране имамо левичарске квир идеологе забринуте због исте ствери - кварења младежи – али овај пут хетеросексуалним агитовањем Дизнија. У сваком случају, очигледно је да битку за дечје умове ни једна страна не схвата ни најмање неозбиљно. Питање је да ли ће „наука“ икада поуздано утврдити које је од ова два зла горе и опасније. Ипак, имајући у виду савремене трендове, некако се чини да је једини известан расплет онај у коме ће Дизни убудуће морати више да поради на „рашчаравању“ озлоглашене хетеросексуалности и имплементирању неправедно запостављене "квир педагогије" у своје будуће пројекте. |