Bedna filozofija Bernarda Anri Levija

Značenje pojma filozof se menja. Vreme je. To je sve manje čovek koji misli o problemima postojanja, to je čovek koji se odriče mišljenja o problemima u miru i ratu. Filozofom se predstavlja Bernard Anri Levi. Ali on govori kao žurnalista ili kao propagandista jedne teze.

Javio se tekstom „Pravda za Jovana Divjaka” da bi još jednom, sa neskrivenom mržnjom prema jednoj strani u građansko-nacionalnom ratu u BiH, lansirao poruku da pravde za Srbe nema.

A mogao je da nas prosvetli svojim odgovorima na pitanje – da li je heroj opsade Sarajeva mogao da bude i zločinac u jednom danu borbe sa srpskim vojnicima? Cenili bi njegov um da nam saopšti kako su svi oficiri podložni ratnim zločinima „sem Jove Divjaka”. A ko bi drugi znao više od Anri Levija da nam održi predavanje o “moralu i ideji evropske pravde”. Tako smo žedni pravde!

A mogao je da nas prosvetli svojim odgovorima na pitanje – da li je heroj opsade Sarajeva mogao da bude i zločinac u jednom danu borbe sa srpskim vojnicima?

Umesto toga, francuski filozof se spustio na najniže grane falsifikacije. Za njega je činjenica ono što on napiše a ne ono što je čulima konstatovano. Tako on bez stida grča na licu piše: 1) kako se “ulicama Beograda šeta Ratko Mladić”, 2) kako je Sarajevo bilo “opsednut grad”, 3) kako je to bio “rat protiv civila”, 4) kako je jedna strana bila “pijana od nasilja i mržnje”.

Dakle, u “Pravdi za Divjaka”, filozof se zapravo raspisao o ratu u BiH i iskoristio priliku da zaštiti nekadašnje laži o Srbima koje pod pritiskom činjenica polako izbijaju na svetlo istine. Već poduže nikoga ozbiljnog ne treba uveravati da je to bio ratni sukob tri nacionalne zajednice za svoja prava i svoj identitet, da masakar nije trajao 3 i po godine, da je grad bio podeljen na srpski i muslimanski deo, da su ratovale dve vojske a civili su stradali na obe strane. A da je Bosna bila tolerantna multikonfesionalna država, do ratnog sukoba ne bi ni došlo. Ovu stranu rata Anri Levi ne vidi u tekstu koji hoće pravdu za jednog čoveka. On traži da Evropa nađe svoj duh i odmah pusti Jovana Divjaka na slobodu! Evropska pravda? Da, upravo tako!

U “Pravdi za Divjaka”, filozof se zapravo raspisao o ratu u BiH i iskoristio priliku da zaštiti nekadašnje laži o Srbima koje pod pritiskom činjenica polako izbijaju na svetlo istine.

A filozof se mogao upitati da li Srbi imaju pravo na evropsku pravdu? U toj koloni vojnika koja je po sporazumu napuštala kasarnu, mučki je ubijeno njih 42. Da li je neko odgovoran za taj zločin? Francuski filozof ladno kaže NE. Koga briga za taj masakr! Pravosudni organi Srbije traže odgovorne za ubistva vojnika, jedan od osumnjičenih je i Jovan Divjak. Ali, evo ga neizbežni Anri Levi koji će odmah reći –nema krivice, nema odgovornosti – puštaj Jovu i sve ostale.

Šta je zaboravio filozof? Ima li evropske pravde za isterani srpski narod iz Hrvatske? I da li je po pravdi bombardovana Srbija 72 dana i noći avionima NATO? Nema ni reči o ovim stradanjima. Nema reči “pravda za Srbe”. Ali je ima za jednog osumnjičenog generala koji treba i pre sudskog postupka da bude amnestiran!

I tako je naš filozof otišao da spava mirno i bezbrižno. Pravda ima status privilegije.

I tako je naš filozof otišao da spava mirno i bezbrižno. Pravda ima status privilegije.

Srpske žrtve ne postoje, ako postoje ne treba traćiti vreme na njih. Ko šljivi ubijene Srbe? Za njih niko ne treba da odgovara.

Da li i Srbi mogu da se nadaju pravdi? Ne evropskoj, već pravdi u izvornom značenju – svi su jednaki pred zakonima.

Ah, da, može li filozof biti rasista? – pitanje za srpske filozofe. Izvinjavam se, u velikom broju oni su duboko zamišljeni nad sudbinom bića.