Aleksandru Vučiću savetnika nikad dosta

Jedan čovek-orkestar u Vladi Srbije, a njen prvi potpredsednik, pronašao je i angažovao novog savetnika koji, kao i njegova dva istaknuta prethodnika, takođe treba da spasava našu zemlju.

Kad bi poslanici u Narodnoj skupštini bili predstavnici naroda, a ne svojih političkih stranaka, i kad bih  ja  uopšte znao ko je moj zastupnik, a i verovao da će on nešto preduzeti, rado bih mu pisao i zatražio od njega da se obrati Skupštini i zahteva odgovor od Vlade: ko je doneo odluke o angažovanju ovih savetnika iz inostranstva, koji su im zadaci tačno namenjeni i najzad, što i nije nimalo nevažno, koliko će njihove usluge stajati građane Srbije.

Kako smo mi veoma udaljeni od zemalja u kojima su sasvim jasno određeni odnosi između birača i njihovih poslanika i, uz uzajamno poštovanje, donose željene rezultate, to je bolje i ne pomišljati da je na isti način moguće i kod nas dobiti odgovore na pitanja zanimljiva za javnost.

Međutim, ako se o budućim aktivnostima najnovijeg savetnika Vlade Srbije, g. Franka Fratinija, ne zna mnogo, o ovom pedesetšestogodišnjem italijanskom pravniku i političaru ima nešto dostupnih podataka.

On je zauzimao razne visoke položaje u vladama Silvija Berluskonija i Lamberta Dinija, između ostalih i ministra spoljnih poslova u dva mandata (2002. do 2004) i (2008. do 2011).

U Evropskoj uniji bio je od 2004. do 2008.  komesar za pravosuđe, slobodu i bezbednost.

Tokom  političke karijere promenio je tri partije, a sada nije član nijedne stranke.

Zabeležene su i neke njegove delatnosti po kojima se razlikovao od svojih kolega političara. Tako se, recimo, 2006, kada se muslimanski svet razgnevio zbog karikature Muhameda objavljene u danskim novinama, zalagao za slobodu štampe, mada je govorio i kako tema karikature nije dobro odabrana.

On je zahtevao i da se u Evropi zabrane video-igrice sa surovim sadržajima; smatrao je da je neophodno onemogućiti  štetu koja se preko interneta može naneti mladoj generaciji, pogotovo deci, podsticanjem rasizma i svireposti.

On je podržavao i zahteve Italije da Evropska unija prihvati opštu zabranu smrtne kazne. Kritikovao je, zatim, i odnos neki članica Unije prema islamu i zalagao se za “evropski islam”.

U intervjuu agenciji “Rojters” izjavio je da je neophodno “kontrolisati” poruke koje se šalju preko interneta i cenzurisati opasne reči kao što su “bomba, ubistvo, genocid ili terorizam”.

Novembra 2010. nazvao je otkrića Vikiliksa “jedanaestim septembrom diplomatije” zaključujući da “DŽulijen Asanž želi da uništi svet”.

Godine 2012. postao je počasni građanin Tirane. (Nažalost, nisam uspeo da pronađem podatak o tome čime je to priznanje zaslužio.)

Nije se kandidovao na opštim izborima ove godine, ali je ponovo postao predsednik Državnog veća Italije.

G. Fratini je trenutno i kandidat za mesto generalnog sekretara NATO-a, na kome je sada Anders Fog Rasmusen. On će svoj mandat završiti iduće godine, kada i NATO treba da povuče svoje snage iz Avganistana, a g. Fratini da ga nasledi ako bude izabran.

Što se mene tiče, da sam ja na mestu g. Fratinija, jedan od prvih zadataka bio bi mi da Srbiju učlanim u NATO, a da sam neko i nešto u našoj Vladi  zaobilazio bih ovog našeg najnovijeg savetnika i spasitelja u velikom luku.