Dok američki vojnici KFOR-a namerno pucaju i to bojevom municijom na Srbe, zvanični državni organi na čelu sa predsednikom Tadićem pozivaju na uzdržanost obe strane. Situacija na Kosovu je prešla tačku usijanja kada svi državni organi treba jednoglasno da reaguju.

U slučaju da ona bude kažnjena, definitivno bi se, posle slučaja sa listom „Pres“ u društvo na mala vrata uveo strogi verbalni delikt, ovog puta ne protiv Tita i Partije, već protiv LGBT zajednice i njihovih funkcionera.

Brisel otvoreno traži da se Srbija odrekne severa KiM i de fakto prizna kosovsku tvorevinu, a Beogradu velikodušno ostavlja pravo da i dalje, ako želi, poput Kalimera, uzvikuje „nepravda“ – dok ispunjava jedan po jedan uslov.

Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je otpravnika poslova libijske ambasade i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju informacija o petorici Srba, navodno uhapšenih kod Tripolija. Ali nije došlo ni do kakvog konkretnog odgovora.

Stanko Subotić je optužio Tadića da je, zarad interesa Miškovića, Beka i još nekih ljudi iz svog okruženja odlučio da svoju funkciju zloupotrebi zbog obračuna s njim, jer su ga „Beko i Mišković ubedili da je opasan za njega i da po svaku cenu treba da ga unište“.

Kada je iz uniforme prešao u odelo političara, za njega se govorilo da je sačuvao vojnički stil ophođenja i svoje podređene gledao kruto i sa visine, i čini se da se kruti general nije snašao u komplikovanoj političkoj igri.

Problem je što novinari u jednom trenutku postanu toliko zavisni od onoga ko ih plaća, a to su neretko vrlo uticajni interesenti, da više ne može biti reči o nezavisnom novinarstvu i bilo kakvoj etici.