Ovu stranu rata Anri Levi ne vidi u tekstu koji hoće pravdu za jednog čoveka. On traži da Evropa nađe svoj duh i odmah pusti Jovana Divjaka na slobodu! Evropska pravda? Da, upravo tako!

Iz premise da su ljudska prava i antidiskriminacioni zakoni univerzalne kategorije možemo zaključiti da će ova liberalno-sekularna pesnica da krene i na ostale religije i uvjerenja.

Teško se možemo odupreti jednom zdravorazumskom utisku da su vojnici zapravo bili kolateralna šteta, a da Sjedinjenim Državama upravo odgovara jedna kvazidemokratska država koja će predstavljati trajni izvor nestabilnosti u ovom delu Evrope.

Svako ko detaljno i objektivno analizira rad dr Srđe Trifkovića može zaključiti da tu nema ni jednog detalja koji bi mogao biti razumno opravdanje za zabranu ulaska tog čoveka u jednu demokratsku državu. Zbog toga je razlog izmišljen.

Kao krajnji rezultat cele ujudurme, imamo samo još jedan zakon koji je nemoguće sprovoditi u delo, i koji doprinosi daljem srozavanju institucije zakona u Srbiji. Utešno je što najavljuju da će biti promenjen već krajem ovog meseca.

Za pad rejtinga vlade, njen nerad i neuspehe u rešavanju brojnih problema trebalo je na nekoga uprti prstom te je i potegnuto pitanje rekonstrukcije vlade. Jer, bože moj, izbori su tu, vanredni ili redovni, a rok je kratak da se stvari nešto bitnije poprave.

Razvojnu banku Srbije trebalo bi u inicijalnoj fazi formirati kao monolitnu strukturu na jednom vlasničkom nivou. Osnovni kapital bi uložila Vlada, tako da bi ovo trebalo bitiposlednja namena investiranja sredstava od privatizacije Telekoma.

U dramatičnom raspletu svetske komedije kapitalizma, ispostavlja se ne samo da nema dovoljno stiropora, već je ponestalo i sira. Gladne mase arapskog sveta dižu ovih dana svoj glas i svoja tela protiv domaćih debelih mačaka i traže svoju naftu.

Nije to taj protest koji ovde kulja van očiju javnosti, nije to ta poruka koju obespravljeni i oni koji su se ovde pominjali imaju da pošalju svetu i gradu i vlastima.

Bio ja u pravu ili ne, najbolje je ne raspaljivati se, ali raditi svoj posao. Srbija je odavno platila danak u krvi, znoju i suzama da bi se šalila sa svojom državnošću. Za ostale stvari neka svako bira šta želi. Što se mene tiče, ja ću i dalje jesti urmašice i kadaif, čak i da to muftija zabrani.