Pogledajte samo kako je Koštunica neslavno okončao svoj drugi premijerski mandat. Ivici Dačiću se mora priznati da je do sada savršeno i uz minimalne žrtve po sebe i stranku vodio ovu postizbornu igru. Ali ovo nije stvar pameti i lukavstva koji mu očigledno ne manjkaju.

Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”.

Druga je stvar što bi Havijer Solana, da su Srbi zaista malo skloniji, ne “gledanju unazad”, nego makar elementarnom nacionalnom pamćenju i dostojanstvu kojim se inače toliko ponose, što bi, dakle, u tom slučaju, dotični Solana u Srbiji već odavno morao biti proglašen personom non grata 

“Treba ih pustiti da se malo istutnje”, rezonovali su u Briselu i Vašingtonu. Posle ćemo im već poturiti neku “šargarepu” ili kakvu sličnu povrćku, ili neku šećerlemu u vidu “otvaranja perspektive za otpočinjanje procesa za postepeno ukidanje viza”.

Znam ja da niko nije prorok u svom selu. A pogotovo znam da niko ne voli donosioce loših vesti. Ali je, ipak, gotovo neverovatno koliko čak i ozbiljni ljudi ne žele da čuju ono što im se ne dopada, pa i po cenu da zbog tog odbijanja imaju samo još veću štetu.