Uostalom, tog 14. oktobra 2008. kada je Predlog statuta usvajan u pokrajinskoj skupštini, u glavnoj ulozi nisu bili Čanak i Pastor, već upravo Pajtić, koji je u te sitne sate prisutni auditorijum pozdravio jednim gromkim i državničkim – „Dobro jutro Vojvodino“.

Pokazalo se da u mitologizovanom "evropskom carstvu" uopšte ne caruje "drugarstvo", i daleko od toga da je "sve lepo" i "nežno", nego svako vodi prvenstveno računa o sopstvenim interesima, svojim radnicima, svojim bankama i svojim kompanijama.

Ali sumnje u pogledu Tadićevih poteza i namera – ili makar želja – uvećavaju se svaki put kada u medijima pročitamo uveravanja pokrajinskih funkcionera DS o tome kako "u Demokratskoj stranci oko predloga statuta Vojvodine nema nikakve nesloge niti dilema".

Zato smo iz dana u dan dobijali sve luđe igračke za malu i veliku decu, sve sjajnije upakovane čokoladice, sve zlatnije kartice i sve povoljnije stambene, hipotekarne, keš, lizing, „revolving“ i druge kredite. 

Da se razumemo, uprkos maksimalnom respektu za trud i argumentaciju srpskog ministra spoljnih poslova, i dalje mislim da će pre kamila proći kroz ušicu igle nego što će Srbija uspeti da svoj državni brod provesla između kosovsko-briselske scile i haribde.