Nije li pozivanje na „realnost“, „pragmatizam“ i „objektivne međunarodne okolnosti“ svo ovo vreme bila omiljena mantra i naših domaćih evro-atlantista koju je Milo Đukanović sada samo ponovio?

Sve u svemu, za razliku od komunista koji su bezuspešno težili „jednopartijskom pluralizmu“, DS je danas na pola puta da stvori neku vrstu „višestranačkog monizma“.

No, varaju se svi oni koji misle da je Hag kraj, ili makar vrhunac naših nacionalnih poniženja. Ne, Hag je bio samo najpogodnije i najefikasnije sredstvo pritiska, a ciljevi su neki drugi. I ako je sada zapretila „opasnost“ da se „haški uslov“ skine sa dnevnog reda, bilo je hitno potrebno pronaći nešto novo.