Za razliku od Tadićevih partnera i saboraca koji su ga „iskulirali“, DSS se u kampanju podrške Nikoliću uključio iskreno i maksimalno. Bio je to trenutak Koštuničine „slatke osvete“,.

Da u neka davna vremena nisam služio vojsku u okolini Zagreba, možda mi onako žednom i umornom ta imena ne bi privukla pažnju i navela da bacim pogled na zakukuljenu etiketu iz koje se jedva moglo razaznati ono što sam slučajno znao, a o čemu većina srpskih potrošača nema pojma.

Moram priznati da se ozbiljno kolebam između vaskrsle „državotvornosti“ Čedomira Jovanovića – sa sve nacionalnom zastavom koja izbija iz pozadine – i ekonomsko-patriotskih spotova Mlađana Dinkića u kojima Mlađa grmi protiv „partijske države“, pljačke i nelogičnosti u sistemu PDV-a.

Gospođa Merkel i, naročito, ministar Vestervele poslednjih meseci kao da su se trudili da kad god za to postoji prilika dospu još malo soli na živu kosovsku ranu. A to baš i nije najpreporučljivije u zemlji u kojoj postoji uzrečica „mrzim ga ko Nemca“.

Iz srpske perspektive, Unija je svoju magnetnu privlačnost počela da gubi još od kada su članice postale Bugarska i Rumunija, zemlje koje se u srpskoj javnosti tradicionalno, s razlogom ili bez razloga, doživljavaju kao društva koja su civilizacijski i kulturno ispod nas.