Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.

Licemerno deluje preventivni lament Brankice Stanković o tome kako će ona i njena ekipa zbog ovog serijala verovatno ponovo biti optuženi za „izdaju“. Samim naslovom ciklusa i tendencioznim komentarima oni naprosto ne ostavljaju prostora da njihov projekat bude kvalifikovan drugačije.

Ne može se na vlast doći sa kritikom „izdajničke vlasti“ koja „ostavlja na cedilu svoj narod na kosovskim barikadama“, a onda, zbog „viših ciljeva“ prihvatati još mnogo više nego što je čak i ta prokazana izdajnička vlast bila spremna da prihvati.

Jeste li primetili kako ovih dana po medijima gotovo niko i nizašta ne proziva ni Dačića, ni Dinkića ni Vučića, nego se svi bave samo Jeremićem, Krkobabićima i aferama odlazeće vlasti!? Ništa ne uspeva kao uspeh i vlasti se, pogotovo dok je u usponu, u zube ne gleda.

Najpovoljnija varijanta bila bi da se glavni akteri, poučeni ličnim i kolektivnim iskustvom dozovu pameti, odreknu sujete i pokušaju da odrede minimum zajedničkih nacionalnih i državnih interesa i da se onda za njih složno bore u međunarodnoj areni.