Kolinda Grabar nastavlja predizbornu kampanju, ili Srbija i zli Srbi večna tema hrvatskih političara

Još iste večeri, kada je postalo jasno da je u drugom krugu predsedničkih izbora osvojila većinu glasova, Kolinda Grabar Kitarović svečano je obavestila javnost da će nastaviti delo koje je započeo Franjo Tuđman. Ko se ovde seća devedesetih godina prošlog veka, verovatno će se uznemiriti, jer je “otac hrvatske države” pripremio, poveo i uspešno završio rat protiv Jugoslavije, koja se raspala na krvav način.

Nova predsednica možda ima na umu da Tuđmanove zavojevačke zamisli treba nastaviti i dovršiti, te, recimo, granični prelaz na Batrovcima pomeriti ka istoku (zašto ne i do nekadašnjeg logora na Starom sajmištu kraj Save), što bi nesumnjivo bio razlog za brigu ne samo u Srbiji, Hrvatskoj i regionu, već i u Evropskoj uniji. Nije mnogo ohrabrujuće ni to što gđa Grabar Kitarović obećava svojim biračima da će Hrvatska postaviti Srbiji posebne uslove prilikom odlučivanja o pristupanju Beograda Evropskoj uniji, a u što, i bez njene izjave, niko ni u Srbiji ni Hrvatskoj i ne sumnja.

Svojim oduševljenim pristalicama najavila je i da će se boriti za prava Hrvata u Srbiji, Vojvodini i drugim zemljama, a i za uređenje sporne granice sa Srbijom na Dunavu. Iako je svojom izjavom proglasila Vojvodinu za državu, mogla se očekivati oštra reakcija naših državnih organa, ali je ona izostala. Dobroćudno su se složili da je to bio samo “namerni lapsus” - kako ga je nazvao premijer - predsednice, na koji neće reagovati, dok su u isto vreme neki domaći, a neimenovani izvori umirivali ovdašnju javnost pričom kako je sve to gospođa Grabar Kitarović izgovorila u žaru predizborne i izborne utakmice, a da će kasnije “spustiti loptu”.

Koliko su omanuli u svojim pretpostavkama, postalo je jasno veoma brzo. Već posle dva dana, pokazalo se da predsednica Hrvatske ne samo da nema nameru da “spusti loptu”,već nastavlja “igru đonom”, obznanjujući hrvatskom pučanstvu, a i svetu (valjda na na osnovu nekog svog naučnog istraživanja) sledeće: “Svatko tko živi u Hrvatskoj je Hrvat i, mada može biti i pravoslavne vjeroispovesti i Srbin po nacionalnosti, on je ipak Hrvat, jer je hrvatski državljanin” (Da li taj Kolindin zakon važi i za druge nacionalnosti koje žive u Hrvatskoj ili je predviđen samo za Srbe valjalo bi ispitati).

To je već podstaklo naše zvaničnike da se žale. Kome? Razume se, našim medijima: “Možete li uopšte da zamislite kako bi Ujedinjene nacije i Evropska unija reagovale da se u Srbiji govori o Hrvatima kao katoličkim Srbima!” I pošto to nikome uopšte nije teško da zamisli, sve se svelo na kalimerovsku kuknjavu: “Nepravda, pa to ti je!"

Neumorna predsednica, kao što se i može očekivati, ne prekida svoju kampanju, već je širi po svetu. Piše generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Ban Ki Munu. Obaveštava ga o svome mišljenju da je krajnje vreme da se završi slučaj Šešelj. Mnogo se odužio. I traži od Ban Ki Muna da preduzme sve potrebne korake kako bi se Vojislav Šešelj vratio u pritvornu jedinicu Haškog suda. I ne samo to. Pošto je predviđeno da će mu se presuda izreći do kraja ove godine, gđa Grabar Kitarović – u strahu da bi optuženi vojvoda mogao da umre pre izricanja presude, zahteva da mu Haški sud izrekne usmenu presudu, kako je ne bi izbegao svojom smrću, kao što je bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem, i njegovi zločini ostali nekažnjeni. Žrtve zaslužuju da se zločinac što pre nađe u Hagu zaključila je hrvatska predsednica.

Zanimljivo je šta će joj odgovoriti Ban Ki Mun a i kako će je osloviti, pošto još nije inaugurisana. A što se tiče odnosa Srbije i Hrvatske, oni će, izvesno, uz ovakvu predsednicu i njene stavove, i ubuduće biti u “neprekidnom usponu”, baš kao i u poslednje dve decenije.