Veliki kolač za sto sa premalo gostiju ili - zašto subotičkim javnim nabavkama suvereno vladaju usamljene ponude?

Prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki i na tenderima lokalnih javnih preduzeća i ustanova lane jedva da je prelazio jedan. U postupcima javnih nabavki, koje je prošle godine spovodio Zoološki vrt, u proseku se doslovno javljao po jedan ponuđač. Situacija nije značajno drugačija ni u Subotica-transu, Toplani, Vodovodu i kanalizaciji i drugim preduzećima. Sličan trend vlada i u nekim zemljama Evropske unije

Ukoliko neko čak i ovlaš zaviri u lako dostupne podatke, uredno objavljene na sajtovima subotičkih javnih preduzeća i ustanova, lako će izračunati da je prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki u Subotici lane jedva premašivao jedan. Na javne nabavke raspisivane u Zološkom vrtu i preduzeću Park Palić javljao se u proseku po jedan ponuđač, u Toplani i Subotica-transu 1,2, u Čistoći i zelenilu 1,3, a u Vodovodu 1,4 ponuđača.

Statistički izuzetak od ovog pravila je Dimničar. U ovom javnom komunalnom preduzeću lane su raspisane dve javne nabavke (gorivo i električna energija) na koje se javilo pet preduzeća.

Od devet javnih nabavki, raspisanih tokom 2020. godine u Zoološkom vrtu, dve su obustavljene, a na preostalih sedam javio se po jedan ponuđač. Prethodne, 2019. godine, Zoološki vrt je raspisao 16 javnih nabavki, od kojih je obustavljena jedna, a na preostalih 15 javila su se u proseku 1,3 ponuđača. Slično je u Subotica-transu, gde su se lane na 44 sprovedena postupka javnih nabavki javila 54 ponuđača.

Predočene brojke daleko su od razgranate tržišne konkurencije. Znatno su ispod zvaničnog republičkog proseka za 2019. godinu od 2,5 ponuđača po zaključenom ugovoru (podaci za 2020. još uvek nisu objavljeni). Subotički trendovi, međutim, nisu daleko od trendova u nekim od evropskoh zemalja.

Sve bliži Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, sve dalji od Hrvatske

Prema podacima Evropske komisije, procenat okončanih tendera sa samo jednim ponuđačem od 2006. do 2016. godine skočio je sa 14 na čak 29 odsto. U izveštaju evropske Komisije za borbu protiv korupcije piše da Evropska unija zbog korupcije godišnje izgubi oko 120 milijardi evra. Značajan deo pomenutog iznosa otpada na korupciju u sektoru javnih nabavki na koje Evropska unija godišnje potroši oko 14 odsto svog bruto domaćeg proizvoda.

Podaci Evropske komisije za 2019. godinu, najviše tendera sa po jednim učesnikom bilo je u Češkoj i Poljskoj, po 51 odsto. Slede Grčka i Mađarska sa po 40 odsto. Iako beleži pad broja tendera sa samo jednim ponuđačem, Velika Britanija je 2019. godine zabeležila čak 30 odsto takvih javih nabavki.

U Bugarskoj je procenat postupaka javnih nabavki sa samo jednim ponuđačem 2019. godine iznosio je 27, a u Hrvatskoj 17 odsto. Hrvatska je, zajedno sa Pre sedam godina, procenat tendera sa samo jednim ponuđačem u Hrvatskoj je iznosio 51 odsto. Najmanji procenat tendera sa samo jednim ponuđačem 2019. godine zabeležen je u Lihtenštajnu (5 odsto), na Islandu (6 pdsto) i Švedskoj (7 odsto).

Mali broj specijalizovanih dobavljača

Istražujući ovu temu, naša redakcija je u sredu gradskoj vladi i direktorima subotičkih javnih preduzeća i ustanova, obuhvaćenim našim istraživanjem, imejlom prosledila molbu da daju svoje viđenje malog broja ponuđača u postupcima javnih nabavki, kao i mere koje nameravaju da preduzmu kako bi broj ponuđača povećali. Jedini odgovor stigao nam je od Predraga Bobića, direktora Toplane. Do petka u 16 časova niko nam drugi nije odgovorio.

Bobić je istakao da su sve nabavke ovog javnog komunalnog preduzeća odobrene od strane gradske uprave i uredno objavljene na Portalu javnih nabavki, kao i da na pripremi Toplaninih tendera radi čitav tim profesionalaca.

– Sprecifičnost našeg preduzeća je što jedini imamo proizvodnju sa specifičnim nabavkama. Naše kotlove ne može da popravlja ili da na njima radi mnogo firmi. Odžake u celoj zemlji, na primer, rade dve ili tri firme. Mi ne možemo da utičemo na to ko će da se javi na tender. Ne utičemo na odziv ponuđača. Sve što kažem je proverljivo i niko se sa tim ne igra. Sve je dostupno u elektronskom formatu, nalazi se na internetu i sve je vidljivo. Kako mi možemo da utičemo hoće li se na tender javiti jedan, dva ili pet ponuđača? – kaže Bobić.

Na pitanje da li smatra da je mali odziv ponuđača na tendere Toplane posledica uslova koji vladaju na jednom specifičnom tržištu, Bobić je odgovorio potvrdno.

– Naše tendere opslužuje mali broj specijalizovanih ponuđača. Uostalom, koliko znam, prosečan odziv na tendere u Evropi je 1,6 – dodao je Bobić.

Portal N1 je krajem prošle godine objavio da su, zahvaljujući novom Portalu javnih nabavki, prvi put u Srbiji uspostavljene elektronske nabavke u pravom smislu te reči. Dragana Marić iz Kancelarije za javne nabavke tom prilikom je izjavila da pomenuti portal obezbeđuje znatno veću transparentnost i omogućava efikasnije sprovođenje postupaka javnih nabavki.

– S jedne strane, naručioci na Portalu javnih nabavki objavljuju svoje planove, javne pozive, konkursne dokumentacije i sve oglase o javnim nabavkama. S druge strane, ponuđači putem Portala javnih nabavki dostavljaju svoje ponude u postupcima, mogu da zahtevaju pojašnjenja konkursne dokumentacije, da zatraže da im se omogući uvid u dokumentaciju sprovedenu u postupku pa i uvid u ponude drugih ponuđača. Portal javnih nabavki automatski sprovodi proces otvaranja ponuda a takođe se automatski kreira zapisnik o otvaranju ponuda koji se potom automatski šalje od strane samog portala svim učesnicima u postupku javne nabavke – objasnila je Dragana Marić.

Do decembra prošle godine na Portalu javnih nabavki registrovano je bilo preko 12 i po hiljada korisnika, od čega preko šest i po hiljada ponuđača. Pokrenuto je gotovo 4.800 novih postupaka javnih nabavki.

Otkud pad broja ponuđača po tenderu?

Javne nabavke u Srbiji prvi put su uređene Zakonom o javnim nabavkama iz 2002. godine. Ovaj zakon potom je menjan 2008, 2012, 2015 i 2019. godine, kada je Narodna skupština usvojila novi Zakon o javnim nabavkama koji je u primeni od početka jula prošle godine.

Peto poglavlje – javne nabavke, u sklopu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, otvoreno je krajem 2016. godine, a potom je sa radom počeo i novi Portal javnih nabavki.

Paradoksalno, uprkos svim zakonskim promenama i strategijskim opredeljenjima, broj ponuđača na srpskim tenderima neprekidno je u padu. Pre deset godina, prosečan broj ponuđača po tenderu iznosio je 3,2. Ovaj broj izazivao je svojevremeno ozbiljnu zabrinutost u stručnoj javnosti, budući da je bio manji od proseka iz 2003. godine. Od sadašnjeg proseka je znatno veći.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, objavljenim u nedeljniku “Vreme” 21. maja prošle godine, od sto najvrednijih ugovora o javnim nabavkama u zemlji, sklopljenih tokom 2019. godine, u čak 65 se pojavljuje samo jedan ponuđač. Pojedinačna vrednost ovih ugovora kretala se od 3 do blizu 35 miliona evra, a prosečan broj ponuđača iznosio je 1,51.

– Doći do odgovora zbog čega je stanje ovakvo, nije ni komplikovano ni teško. Politička oligarhija učinila je sve što je bilo potrebno da se pošteni preduzetnici, oni koji svoju poslovnu etiku baziraju na pravilima slobodnog tržišta i konkurentskom nadmetanju u kojem pobeđuje onaj ko ima bolju, povoljniju i kvalitetniju ponudu, odvrate i od pomisli da učestvuju u fingiranim nadmetanjima sa unapred poznatim pobednikom. Trošiti ozbiljne resurse na pripremu konkursne dokumentacije, koja je za finansijski primamljive poslove po pravilu veoma složena, a pritom biti sasvim uveren da ćete, zahvaljujući uslovima i kriterijumima koji su prilagođeni unapred projektovanim pobednicima, biti siguran gubitnik, nije ni realno ni racionalno“, izjavio je lane za „Vreme“ Dragan Dobrašinović, redsednik Upravnog odbora Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

Važna je (i) zakonitost

Za razliku od Dobrašinovića, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić nedavno je za gradskom skupštinskom govornicom, govoreći o tenderu za zakup subotičkih apoteka, istakao važnost zakonitosti postupka javne nabavke, iako se dogodilo da u tenderskoj trci, u okviru izrazito profitabilnog sektora za zakup apoteka, na kraju nastupi jedan jedini ponuđač.

Obraćajući se subotičkim odbornicima, Bakić je rekao da je tender za zakup subotičkih apoteka sproveden transparentno i javno i da je, kako je naglasio, po sredi jedinstven slučaj da je nakon potpisivanja ugovor sam ugovor odmah podeljen medijima. Prema Bakićevim rečima, na pomenuti tender su se bila javila dva ponuđača. Drugi je, kako je Bakić doslovno rekao, bio kandidat sa određenim sumnjivim zahtevima.

– Čak sam imao i poziv da tom kandidatu ne odgovaraju uslovi tendera, iako ja nisam raspisivao konkurs – rekao je Bakić, dodajući da ni u jednoj normalnoj zemlji kandidat ne može da zahteva izmenu tenderskih uslova da bi to njemu odgovaralo.

– Fama se bila podigla, predata je bila i tužba, ali je odluka Upravnog suda doneta u našu korist – istakao je Bakić.

Zašto je konkurencija važna ili manji broj tendera kao snažan indikator korupcije

Komisija za zaštitu konkurencije izdala je pre deset godina preciznno uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki. U upustvu je navedeno da je cilj svake države da spreči i osujeti sprovođenje zajedničkih nastupa u postupku javnih nabavki, posebno iz razloga što rezultat takvog ponašanja konkurenta nije samo značajno narušavanje konkurencije na tržištu, već i značajan odliv budžetskih sredstava.

“Ovakvi tajni dogovori nanose štetu resursima naručilaca i poreskim obveznicima, smanjuju poverenje javnosti u konkurentnost postupka i minimiziraju prednosti konkurentnog tržišta. Činjenica da je u jednom broju zemalja nameštanje ponuda propisano kao krivično delo, pokazuje koji značaj se pridaje ovoj vrsti povrede konkurencije”, navedeno je u pomenutom uputstvu.

Kao najčešći oblici nameštanja ponuda u pomenutom upustvu navedeni su: simulirana i fiktivna ponuda, uzdržavanje od ponude ili njeno povlačenje, rotirajuća ponuda i podela tržišta, a kao jedan od glavnih indikatora nameštenih ponuda naveden je, pored ostalih, mali broj ponuđača.

Po meri Mančestera

Tenderi na kojima učestvuje samo jedan ponuđač odavno su pod lupom, pa i kritikom, stručne javnosti. Deo subotičke javnosti svojevremeno je izražavao ozbiljnu sumnju da je tender za izgradnju akva parka na Paliću, imajući u vidu takozvani finansijski kapacitet i ostale detaljne uslove, razložene doslovno u sitna crevca, automatski isključio sve subotičke, ali i ostale firme, uključujući, kako je neko lucidno primetio, i firme koje grade “Beograd na vodi”. Ove sumnje i optužbe za krojenje tendera po nečijoj meri, međutim, nisu doživele nikakav epilog, a najkrupniji poslovi u gradu po pravilu su, uprkos primedbama, odlazili firmama sa strane.

Poznavaoci prilika tvrde da lokalni postupci javnih nabavki u Evropi i Velikoj Britaniji poslednjih godina postaju poluge za podsticanje lokalnog privrednog razvoja. Kao primer, navodi se Mančester koji je od 2008. do 2016. godine povećao troškove javnih nabavki od privrednih subjekata i organizacija sa sedištem u samom Mančesteru sa 51,5 na 73,6 odsto.

Srbija na nacionalnom nivou sledi pomenuti trend. Udeo ugovora dodeljenih stranim ponuđačima u postupcima javnih nabavki u Srbiji 2002. godine iznosio je 20, a 2019. svega 2 odsto.

Godine 2003. u Srbiji je zaključen 231.661 ugovor o javnim nabavkama, ukupne vrednosti 98.777.652.000 dinara. Prosečna vredbos ugovora iznosila je 426.000 dinara. Šesnaest godina kasnije, 2019. godine, u Srbiji je 122.066 ugovora o javnim nabavkama, ukupne vrednosti 440.522.211.000 dinara (prosečna vrednost ugovora iznosila je 3.609.000 dinara). Tokom 2019. godine izveštaje o javnim nabavkama dostavila su 4.002 naručioca.

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu 2003. godine iznosilo je 8,10 odsto. Godine 2019. učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 8,14 odsto. Bruto domaći proizvod u međuvremenu je uvećan skoro pet puta. To znači da Srbija poslednjih godina na javne nabavke troši oko 3,5 milijardi evra godišnje, što je ipak, složićemo se, prevelik kolač za sto sa premalo gostiju.

(subotičke.rs)