Кинеска "година петла" у глобалним бројкама

Денг Сјаопингова изрека о мачки савршено одговара петлу као метафори ове године. Нису важне његове маркетиншке и друге боје, ни њихово пресијавање на различитим странама, ни способност да се на димњаку опортуно окреће за сваким дашком ветра, већ када кукуриче и колико јаја његове коке снесу

Баш некако у време прославе Кинеске нове године, Удружење немачких привредних и индустријских комора саопштило је да је Кина лане претекла САД и постала највећи спољнотрговински партнер Немачке.

Ову, по свему важну и занимљиву вест, наши медији нису пренели. Не ради се ту о лошој намери, нити о неповољном распореду звезда и других елемената различитих хороскопа, већ, рекло би се, понајпре о суженом и дневнополитички селективном фокусу уредника. Кога је, уосталом, брига за тамо нека глобална кретања без видљивих потреса, када су ова наша гибања, по свему балканска, за нас најглобалнија!

Али, пођимо редом и позабавимо се неким, у медијима углавном невидљивим подацима, који, ипак, у најширем смислу обликују наш свет.

“Ербасова” крила кинеско-европске сарадње

Укупан обим спољнотрговинске размене Кине и Немачке током 2016. године имао је вредност од 999,1 милијарду јуана, односно 145,3 милијарде долара и био је већи за 2,6 одсто у односу на претходну годину.

Француска је такође претекла САД у спољнотрговинској размени са Немачком и сада се налази на другом, док су САД на трећем месту. Немачка је током последње две године највећи спољнотрговински партнер Кине у Европској унији.

Ове бројке постају логичне ако се зна да је, на пример, “Ербас” лане кинеским купцима испоручио 153 авиона, од укупно 688 колико их је испоручено широм света. Седму годину за редом, “Ербас” је Кини испоручио више од сто авиона. Испорукама је обухваћен 141 ускотрупни авион (А320) и 12 широкотрупних летелица (А330).

Тренутно у матичном делу Кине саобраћа 1.383 авиона “Ербасове” (европске, немачко-француске) производње, што је отприлике половина укупног броја авиона са више од 100 седишта у тој земљи.

Компанија „Ербас" саопштила је средином јануара да ће први широкотрупни авион, модел А330, у септембру ове године бити испоручен из њеног погона у Тјенђину. Према истом извору, „Ербас" ће у Тјенђину до 2019. године месечно склапати два широкотрупна авиона.

Погон „Ербаса" у Тјенђину за склапање широкотрупних авиона са радом је почео 2. марта прошле године. То је први погон ове врсте који је „Ербас" отворио изван Европе.

У „Ербасовом" погону у Тјенђину тренутно је упослено 160 људи, а очекује се да ће до средине ове године бити запослено укупно око 120 кинеских радника.

Осим тога, Кина најозбиљније ради и на довршетку развоја властитог широкотрупног авиона. Авион Ц919, први велики кинески путнички авион, изашао је почетком новембра 2015. године из монтажног погона у Шангају.

Овај авион развила је Кинеска корпорација за производњу комерцијалних авиона. Летелица има 158 седишта и долет од 4.075 километара. У току су испитивања и пробни летови, пре него што модел буде уведен у комерцијалну употребу.

Поменута кинеска корпорација саопштила је пред крај прошле године да је до сада добила 517 поруџбина од 21 клијента из Кине и света.

У Кини 730 милиона корисника интернета

Захваљујући мобилном широкопојасном систему, који су развили кинески научници, интернет је све приступачнији у земљи, а крајем новембра прошле године око 730 милиона Кинеза користило је интернет.

Јуна прошле годне кинески нови суперрачунар “Санвеј Тајху лајт” ("Sunway Taihu Light") проглашен је за најбржи супрекомпјутер на свету. Овај рачунар већ се употребљава у областима метеорологије, ваздухопловства и медицине.

Осим тога, приход кинеских интернетских предузећа 2016. године износио је 1.240.000.000.000 (биллион 240 милијарди) јуана, а ове ће, према предвиђањима економиста, износити 1.760.000.000.000 јуана.

По критеријуму глобалне тржишне вредности, кинеска предузећа заузимају четири места међу 10 највреднијих. Алибаба је на 4. месту, Тенцент на 5, Бајду на 7. и Ђингдунг на 10. месту. Прва три места заузимају америчке компаније Гугл, Фејсбук и Амазон.

Укупна тржишна вредност „Алибабе" јесенас је премашила 266 милијарди долара.

Немачка агенција за тржишна истраживања „ГФК група" објавила је да је у целом свету током трећег квартала прошле године продато 353 милиона паметних телефона, 7,5 одсто више у односу на исти период претходне године, а само у Кини је продато 113 милиона паметних телефона, 15 одсто више.

“Шенџоу 11” и друге приче

Ништа лошије Кина није стајала ни у области космонаутике. Космички брод „Шенџоу 11" лансиран је 17. октобра 2016. године. Два дана касније спојио се са првом кинеском космичком лабораторијом „Тјенгунг 2", у којој су двојица тајконаута провела 30 дана, највише од свих досадашњих кинеских космонаута. За Ђинга Хајпенга била је то трећа, а за Чена Дунга прва космичка мисија.

Двојица тајконаута мисије „Шенџоу 11", Ђинг Хајпенг и Чен Дунг, награђени су медаљама за заслуге у области проучавања космоса. Ђингу Хајпенгу, педесетогодишњем командиру мисије „Шенџоу-11", додељена је Медаља за заслуге у области космонаутике прве класе, док је тридесетосмогодишњем Чену Дунгу припала медаља треће класе и почасно звање космонаута хероја.

Подсетимо, Кина је због става других земаља принуђена да сама развија властити космички програм и гаји амбицију да успостави властиту космичку станицу са људском посадом.

Кинеска подморница без људске посаде “Ћенлунг 2” први пут је почетком прошле године заронила у југозападе воде Индијског океана. Реч је о подморници која може да зарони до 4.500 метара. У августу 2016. подморница без људске посаде “Хајдоу 1” заронила је до дубине од 10.767 метара у океанску раселину “Маријана”.

Шангај и Хонгконг држе корак

Иако је кинеска економија лане успорила раст, Шангај и Хонгконг се налазе на 7. и 9. месту листе најконкурентнијих градова на свету. Шангај одржава стопу годишњег привредног раста од 7, а Хонгконг од 2 одсто.

Изван матичног дела Кине издато је преко 68 милиона платних картица Унионпеј. Само у специјалним кинеским административним регионима Хонгконг и Макао, затим у Јапану, Јужној Кореји, земљама југоисточне Азије и на тржиштима у подручју економског појаса дуж Пута свиле, издато је око 15 милиона ових платних картица.

Трансакције обављене посредством кинеског платног система Унионпеј лане су порасле за 50 одсто. Унионпеј је све присутнији и у Русији, где је, на пример, на ародрому “Шереметјево” могуће добити попуст од десет одсто за плаћања посредством поменуте кинеске платне картице.

Вртоглав раст Е-трговине

Кинески Државни савет саопштио је да ће национални промет у области Е-трговине до 2020. године износити 38 билиона јуана, односно 5,5 билиона долара, за 21,8 билиона јуана више него што је остварено лане.

Петогодишњим планом информатизације, који обухвата период од прошле до краја 2020. године, предвиђено је да више од милијарду Кинеза користи онлајн услуге.

До краја 2020. године, више од 90 одсто кинеских сеоских домаћинстава, која су још увек у зони сиромаштва, биће покривено интернетским услугама.

У истом периоду онлајн малопродаја биће више него удвостручена, са 3,9 билиона у 2015. на 10 билиона крајем 2020. године.

Кинеско Министарство трговине процењује да је Кина лане привукла стране инвестиције у вредности од 785 милијарди, без улагања у банкарски сектор, хартије од вредности и осигурање. Кина је 25 година заредом на првом месту по привлачењу страних инвестиција међу земљама у развоју.

Конференција УН за трговину и развој (УНЦТАД) изнела је податак да је Кина 2016. заузимала прво место на листи најбољих одредишта за инвестиције у свету, а ту позицију требало би да одржи ове године.

Онлајн пољопривреда

Према подацима Министарства пољопривреде Кине, вредност малопродаје пољопривредних производа, остварене посредством интернета, лане је износила 220 милијарди јуана, нешто преко 46 одсто више у односу на 2015. годину.

У 2015. години вредност малопродаје кинеских пољопривредних производа премашила је 150 милијарди јуана, два пута више него 2013. године.

У 2016. години, интернетска мрежа је проширена на 24 хиљаде села. На глобалну рачунарску мрежу повезано је око 110 милиона сељака.

Кинеска академија друштвених наука објавила је недавно Плаву књигу посвећену привреди у 2017. години. У овом документу наводи се да је кинески привредни раст лане износио 6,7, а да ће ове изности 6,5 одсто.

Према Плавој књизи, инвестиције у основна средства и дугорочни пласмани ове године износиће 67.100.000.000.000 (67 билиона100 милијарди) јуана.

Кина је 1. децембра увела додатни порез од 10 одсто на луксузну потрошњу. Уз то, лане је уведен систем наплате пореза на додату вредност, што је, према подацима Државне пореске управе, привреди уштедело 470 милијарди јуана (68 милијарди долара).

Изрека да није важно да ли је мачка црна или бела, већ да ли лови мишеве, приписује се легендарном кинеском реформатору Денг Сјаопингу. Од његове ере до избијања светске економске кризе, Кина је сваких девет година удвостручавала обим своје привреде. Осталим великим силама за то је требало по отприлике пола века, осим Јапану који је једно време своју економију успевао да дуплира током 30 до 40 година.

Данас је, четрдесетак година од почетка политике реформе и отварања према свету, темпо раста кинеског БДП-а успорен. Велика кинеска привреда наставља да брекће напред стопом раста од око 6,5 одсто.

Принцип је исти, остало су нијансе

Баш као што је кинеска реч “тајкун” (тај гуан – позамашна свота новца) неприметно ушла у наше животе енергијом нове стварности, тако ће се и текуће тектонске промене у економији, безбедности, политици и култури одразити на наше животе. Велико је питање у којој мери ћемо их разумети и хоћемо ли на њих адекватно одговорити, или ћемо се поново наћи с погрешне стране зида у сваком смислу, јуче берлинског, данас кинеског.

Наша новија народна изрека да треба размишљати глобално, а деловати локално, потпуно је обесмишљена партијашким космополитизмом из сокака. Свет све више замишљамо из подрума политикантсва, предрасуда, манипулација и страхова.

Денг Сјаопингова изрека о мачки, уостаом, савршено одговара петлу као метафори ове године. Нису важне његове маркетиншке и друге боје, ни њихово пресијавање на различитим странама, ни способност да се на димњаку опортуно окреће за сваким дашком ветра, већ када кукуриче и колико јаја његове коке снесу.

Све остало је у најбољем случају таворење, а најчешће чиста пропаст.

Извори:

Вести ЦРИ 2015, 2016, јануар 2017.

Приватна архива вести и инормација