Tako je kreirana bajka “Car je go”, prema kojoj se politički i veći deo ekonomske elite divio skupocenom carevom odelu, koga u našem slučaju igra dinar. Onaj deo ekonomista koji je upozoravao na veštački naduvanu vrednost domaće valute proglašavan je amaterima.

Pozicija Srbije je naročito delikatna, jer se proces evropske integracije odvija u kontekstu diplomatske bitke za kompromisno rešenje vezano za konačni status KiM. Uzimajući u obzir taj kontekst za evropsku integraciju, mnogi glasovi nastoje da umanje značaj ovog procesa.

U isto vreme jak dinar u odnosu na strane valute je vodio većem uvozu, smanjivao izvoz i prouzrokovao ogroman deficit tekućeg računa. Sve ovo je vodilo smanjenju konkurentnosti domaće privrede i padu zaposlenosti. I tako punih deset godina.

Stanovništvo bi vrlo teško podnelo da kurs ode na 150 ili više dinara za evro. Koliku-toliku stabilnost dinara održavaju samo intervenicije NBS, koja je, da bi sprečila strmoglavi pad dinara , samo od početka godine prodala čak 1,19 milijardi evra. Najveći deo te sume otišao je izvan Srbije.

U tom kontekstu, pravilnije bi bilo da je u zakonu o NBS napisano da je cilj srpske centralne banke da bude kao Bundes banka. Tada se više ne bi govorilo o prihvatanju evropskih standarda i evropskog puta, već o prihvatanju nemačkih standarda i nemačkog puta.

Ako pogledamo rezultate koji su postignuti do izbijanja svetske ekonomske krize, lako ćemo zaključiti da se u pogrešnoj ekonomskoj politici kriju fundamentalni uzroci kolapsa srpske privrede, a svetska ekonomska kriza ih je samo pokazala u jasnijem svetlu.

Bitno je naglasiti da je Srbija samo malim delom zapala u tešku društvenu i ekonomsku krizu zbog svetske, a pogotovu grčke krize, a te krize zvaničnicima služe samo kao alibi pri objašnjenju sve veće društvene i ekonomske krize u Srbiji.

Ono što je Vlada obećala, a javnost podržala, nažalost nije u potpunosti ili uopšte nije realizovano. Umesto toga imamo prebacivanje odgovornosti i smanjivanje budžetskih izdvajanja za investicije.

U slučaju da dođe do uspešne revitalizacije, startnih 49% države vredelo bi mnogo više novca od sada uobičajenih 70%. Iznos menadžment bonusa od 35% vredan je ulaska u ovako rizičan i težak posao oporavka.

Evro je ideologija. To je zbog toga što se od njegovog uvođenja smatralo da je on jedina mogućnost. Navodno – nije bilo alternative. Mada je čitav niz ekonomista ukazivao na scenario koji se sada odigrava, njihovi stavovi nisu bili uzimani u obzir.