Klasa „insajdera“ , tj. komunistička nomenklatura, postala je novi vlasnik društvenog kapitala i aktivni učesnik tranzicije, dok je pauperizovana radnička klasa postala pasivni objekat društvenog preobražaja.

Nama ostaje samo nada da će u Srbiji, u doglednoj budućnosti, biti formirana vlada, koja će obezbediti da se ekonomska politika realizuju u interesu ogromne većine građana, a ne u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala.

Kada je u pitanju životni standard stanovništva Srbije – ozbiljnim anketama bi trebalo da se utvrdi koliko zapravo domaćinstva prihoduju tokom meseca, kvartala ili godine. Jer, isplaćene i oporezovane zarade nisu prava mera životnog standarda stanovništva Srbije.

Ekonomska nauka i uspešna praksa odavno su odgovorile na moguću nedoumicu o najprikladnijem načinu za privlačenje ulagača iz inostranstva. Ti načini su da se ulagačima ponudi veliko tržište, društvena stabilnost, dobra infrastruktura, pouzdani i konkurentni lokalni dobavljači i obrazovana radna snaga.

Kada uzmemo u obzir da je većina preduzeća sa sedištem u Evropi proizvodnju odavno prenela u zemlje sa nižim nadnicama, perspektive EU postaju još mračnije. Evropa je osuđena na siromaštvo.

O kakvoj se zloupotrebi člana 72 SSP od strane EK radi, najbolje pokazuje poređenje sa Nemačkom. Za razliku od ineretnog stavu Vlade Republike Srbije povodom odnosa nacionalnog i prava EU

Dušanić kritikuje i vladu i nas i tzv. neoliberalizam isključivo sa ideoloških pozicija, bez prevelikog obaziranja na argumentaciju, dok mi pokušavamo da u kritici vlade upotrebimo argumente ekonomskih, pa i političkih nauka.

Vladini zvaničnici su davali neuverljiva obrazloženja o razlozima za preuzimanje i stanju same železare, posebno mogućih dugovanja Ističu se visoke zalihe repromaterijala u vrednosti oko 100 miliona evra, ali nema odgovora da li su te zalihe i deo već utrošenog repromatetrijala plaćeni.

Brojna su mišljenja, naročito u Nemačkoj, da za Grčku više nema nade, a nedavni izveštaj Evropske komisije naveo je da je ukupno 12 zemalja evrozone i dalje ozbiljno ugoženo zbog javnog duga i nedovoljne konkurentnosti.

Doktrina slobodnog tržišta kao mantra se nameće svim zemljama, posebno zemljama u razvoju i u tranziciji. Radikalni šok-terapijski reformatori žale se da je liberalizacija bila nedovoljno brza i nedovoljno radikalna.