Gde je logika da devizne rezerve plasiramo u depozite zapadnih banaka uz simboličnu kamatu, a one tim istim novcem kupuju trezorske zapise našeg ministarstva finansija (ili zapise NBS) ili odobravaju kredite građanima Srbije uz lihvarske kamatne stope.

Ugovor i podugovor u vezi sa projektom koji se finansira iz donacije izvodiće se u skladu sa smernicama EIB-a. U tom kontekstu, ne bi bilo iznenađenje ako EIB forsira firme iz Austrije ili Nemačke na štetu srpskih kompanija, kao što je rađeno sa mostovima kod Beške.

Društveni kapital nije imao „zaštitnika“. „Dekomponovana“ radnička klasa, dezorijentisana nacionalističkom propagandom, to svakako nije mogla biti.

Da bi izbegla dugotrajnu nesolventnost, Grčka mora da pronađe način da stabilizuje razmeru dugovanja u odnosu na BDP. To zahteva plan za smanjivanje deficita, kao i program strukturnih reformi radi povećavanja potencijala za rast.

Država mora da odigra odlučujuću ulogu u stvaranju ambijenta za tržišno poslovanje svih aktera privrednog života, od velikih sistema uključujući i javna preduzeća do malih firmi i samostalnih privrednika, bez korupcije, sive ekonomije, prljavog novca, monopola.

Navodno, doći će do rasta izvoza u Srbiji i pokretanja proizvodnje. Međutim, prećutkuje se da takvu mogućnost Srbija ima još od novembra 2000.

Ako Grčka proguta pilulu MMF-a, pa ostale zemlje uplate 16 milijardi, što je moguće, ali veoma iscrpljujuće, Nemačka je obezbedila da je ta pomoć poslednji potez pred bankrotstvo, pošto sve to treba obezbediti i narednih godina, a to je već teško zamislivo.

Jasno je da je svrha EBRD kredita suzbijanje ruskog ekonomskog uticaja u srpskoj gasnoj industriji. Naravno, kao i slučaju KfW kredita, srpski zapadni “prijatelji” iz EU će iskoristi EBRD kredit i za dalje izrabljivanje srpskih građana i države.

EU transferi nisu jednosmerna ulica i stradanje jedne članice evrozone neminovno će pogoditi drugu. Upozoravajući na opasnost od smanjenja privrednog rasta, DŽozef Stiglic ocenjuje da cela evrozona mora biti solidarna ako želi da izbegne recesiju.

Manji pad BDP-a u Srbiji, u odnosu na  mnoge razvijene zemlje, nije posledica adekvatnih mera kojima je srpska vlada uspešno „parirala“ svetskoj ekonomskoj krizi, nego je, nažalost, slabost naše privrede – malog obima proizvodnje i njene loše strukture, te izrazito malog izvoza.