U poslednjih osamdeset godina svet se promenio, ali su neke stvari ostale iste. U temeljima svih ekonomskih kriza, od globalnih poput krize iz 1929. ili 2008. godine, do regionalnih prepoznaje se ekonomska politika utemeljena na zabludama 18. veka.

Ako grčke vlasti išta mogu naučiti od Argentine, to je besmislenost pokušaja da se izbegne neizbežno. Ne samo da će time država biti natovarena planinom javnog duga, već se time produbljuje i produžava recesija koja mora uslediti pre oporavka nakon devalvacije.

Urušavanje svetskog poretka ide brže nego što su njegovi dojučerašnji predvodnici očekivali. Da li je upumpavanje takoreći neograničene sume novca u privredu i zaduživanje budućih generacija put ka ekonomskom oporavku?

Založno-kreditne aukcije imale su, svakako, katastrofalne posledice za Rusiju. Država se u jednom mahu lišila značajnog dela preduzeća koja su punila budžet, što se pokazalo kao kobno vrlo brzo – nakon nepune tri godine državni finansijski sistem je krahirao.

Borba za uticaj stavila je Bugarsku pod pritisak i Rusije i SAD, ali je za očekivati da Rusija neće odustati od planiranih projekata, i da će zajedno sa zainteresovanim evropskim partnerima uspeti da neutrališe inicijative SAD.

Privatni sektor se delom razdužuje na teret države. Još gore, destrukcija platnog bilansa se nastavlja. Ekonomska struktura koja favorizuje trgovinu i uvoz na račun proizvodnje ostaje nepromenjena. Ako se ovakvi tokovi ne prekinu, to će značiti da iz ove krize Srbija nije ništa naučila.

Gajdar je bio ubeđeni pristalica desnoliberalnog ekonomskog modela, povezanog s imenima Miltona Fridmana i Fridriha Hajeka. U jednom od poslednjih intervjua Ruskoj službi Bi-bi-Si-ja on je ubeđeno izjavio da će "kapitalizam preživeti još jednu sahranu".

Pitanje Luke je i ranije izazivalo veliku prašinu, zbog čestih optužbi da su vlasnici Luke dobili privilegiju da Luku jeftino kupe, i da dobiju zemljište na kome se kasnijim izmeštanjem Luke na drugu lokaciju i gradnjom „Grada na vodi“ može ostvariti ogroman profit.

Kriza neće tako lako ni prestati ni nestati, jer se postojeće strukture moći neće svojevoljno odreći ni dela, a kamoli ključne kontrole. Ipak, događanja na duže staze mogu dovesti do evolucije celog sistema u pravcu stvarnog uticaja ljudi koji sačinjavaju celu strukturu.

Zbog prilično usporenog, otežanog i neizvesnog puta Srbije ka ili u EU, ponavljano obećanje pristupanja EU u neizvesnoj i daljoj budućnosti nije više gorivo iz kojeg može da se izvuče značajnija politička kilometraža.