|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Vladimir Milutinović
|
|
subota, 14. februar 2009. |
|
 Kada bi ovaj specifičan balkanski simbolički rasizam, koji prevashodno emanira Hrvatska, bio prepoznat kao rasizam, izgubio bi mnogo na svojoj privlačnosti. Naš problem je u tome što taj rasizam u dobrom delu javnosti funkcioniše kao istina o ratu.
|
|
Kosovo i Metohija
|
|
|
|
Piter Fejt
|
|
petak, 16. april 2010. |
|
 Redovna godišnja procena Evropske komisije utvrdila je oblasti u kojima su potrebne reforme. Treba se nadati da će tokom nekoliko sledećih meseci doći do bliže regionalne saradnje između Kosova i Srbije, što bi osiguralo stabilan napredak u pravcu njihovih evropskih perspektiva.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Dobrica Ćosić
|
|
subota, 07. februar 2009. |
|
 Najznačajniji intelektualci zapadnjačke civilizacije istoričari, politikolozi, filozofi, ekonomisti, umetnici, izrekli su porazne ocene o neoliberalnom, korporativnom kapitalizmu i njegovoj demokratiji.
|
|
Kosovo i Metohija
|
|
|
|
Ana Radmilović
|
|
sreda, 07. april 2010. |
|
 Sve se, reklo bi se, promenilo od ovog smešnog a zapravo smrtno ozbiljnog priloga pametnog i intuitivnog Branimira Štulića – sve, sem načina na koji govore i mladi i (nažalost) mnogo stariji i iskusniji političari od omladinaca sa početka priče.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Svetlana Vasović-Mekina
|
|
subota, 07. februar 2009. |
|
 Ako Slovenija, zbog graničnih problema, sprečava Hrvatsku da uđe u EU, šta tek čeka Srbiju, zbog istih problema sa Hrvatskom, onda sa Kosovom... Istorija EU je puna primera takvih uslovljavanja.
|
|
Kosovo i Metohija
|
|
|
|
Ana Radmilović
|
|
nedelja, 21. mart 2010. |
|
 Ja sam u prošlom tekstu rekla da su ljudi koji ne plaćaju struju (koju uzgred i nemaju više od 4 sata dnevno) sasvim u pravu. To isto kažem i sada. Ali, da nastavim.Srpska sela na jugu Kosmeta prošle godine, nisu htela da plaćaju struju...
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Marinko M. Vučinić
|
|
petak, 06. februar 2009. |
 Suočavanje sa prošlošću i ratnim zločinima u građanskom ratu u tumačenjima naših zastupnika kolektivne srpske krivice odvijalo se u nekoliko faza. Najpre su se pojavili zahtevi za temeljnu denacifikaciju i defašizaciju srpskog društva. |
|
Kosovo i Metohija
|
|
|
|
Milan Ivanović
|
|
četvrtak, 01. april 2010. |
|
 Prema nezvaničnim podacima, konce martovskog pogroma vukao je Ramuš Haradinaj, dok je ključnu ulogu u Prizrenu, Uroševcu i Orahovcu imao Samedin DŽezairi, islamski terorista koji je na Kosovo stigao da izgradi ogranak "Alahove armije".
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Dejan Jović
|
|
ponedeljak, 12. januar 2009. |
|
 Uđe li u Uniju prije Srbije, Hrvatska će - gotovo sigurno - uvjetovati bilo kakvu ratifikaciju eventualnih sporazuma između Unije i Srbije srpskim odustajanjem od „protutužbe" za Oluju, a vjerojatno i priznavanjem ekskluzivne krivice Srbije i Srba.
|
|
Kuda ide Srbija
|
|
|
|
Dušan Proroković
|
|
sreda, 11. februar 2009. |
|
 Mnogo puta je ponavljana izreka Save Nemanjića da je „Srbija istok-zapadu, a zapad-istoku“. Previše se vezujući za velike sile sa Zapada ili Istoka, srpska politička elita zapravo je dozvoljavala drugim državama da se bave našim unutrašnjim pitanjima.
|
|
|
 Već poodavno Dejtonski mirovni sporazum ima efekat crvene krpe, kako u široj bošnjačkoj javnosti, tako i među bošnjačkim političkim liderima i intelektualcima, koji se utrkuju sa pogrdnim nazivima.
|
|
Kuda ide Srbija
|
|
|
|
Slavoljub Lekić
|
|
sreda, 11. mart 2009. |
|
 Pre ili kasnije Srbi, Arbanasi i Hrvati će se razgraničiti. Kao i mnoge druge balkanske poslove, ni ovaj neće moći da obave sami. Otuda se neizbežno nameće pitanje: koji je realpolitički domet hrvatskog i albanskog genocida? Da li ovi narodi imaju autentičnu državnu ideju?
|
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
|
|
Nenad Kecmanović
|
|
ponedeljak, 08. jul 2013. |
|
 Ne verujem da je Mun tokom tri godine boravka u Sarajevu mogao otkriti da je u slabašnom bh. tranzicionom kapitalizmu već izrasla finansijska oligarhija koja iza scene diriguje političarima, a ako i postoji, ona je pre međunarodna nego domaća.
|
|
Kuda ide Srbija
|
|
|
|
Miroslav Ivanović
|
|
petak, 06. mart 2009. |
|
 Prioritet je učvrstiti nezavisnost, sklopiti jak savez sa Rusijom i imati dobre odnose sa drugim evroazijskim državama. Pacifikovati okolne državice i vratiti pod jedinstven državni okvir sve srpske zemlje.
|
|
 Ne želim da pretpostavljam da li je Radunov tekst naručen, iako dobro znam da čitam između redova. Neću u to da sumnjam , pogotovu neću da verujem da je to narudžba nekog političkog moćnika.
|
|
Kuda ide Srbija
|
|
|
|
Milić J. Milićević
|
|
ponedeljak, 23. februar 2009. |
|
 Na Berlinskom konresu 1878, Kneževina Srbija (i Crna Gora) dobila je međunarodno priznanje, ali i jedan zli istorijski usud. Naime, granica nove kneževine nije izlazila na more. To je početak stalnog traženje načina, da se ako ne direktno, ono barem posredno ostvari izlaz na more.
|
|
 Napokon, kao "glavni saveznik SAD u regionu", prema sertifikatu Stejt departmenta, Turska je Bošnjake na imaginarnom planu indirektno dovodila u savezništvo sa supersilom: "Amerikanci su glavni globalno - Turci su glavni regionalno - mi smo glavni u Bosni".
|
|
Kuda ide Srbija
|
|
|
|
Boško Obradović
|
|
sreda, 18. februar 2009. |
|
 Mogu li nas vernici neoliberalizma izvući iz krize koju su izazvali i u koju su nas uveli? Neće moći. Pa što im više već jednom neko ne kaže: Bili ste komunisti, pa disidenti, pa demokrate, pa neoliberali, a sad hoćete da budete i nova nada za novi svet. Dokle?
|
|
Kosovo i Metohija
|
|
|
|
DŽulija Gorin
|
|
sreda, 17. mart 2010. |
|
 Sve jasnijom postaje i slika „propalih“ pregovora Beograda i Prištine, dok je srpska delegacija iznosila spiskove širokih kompromisa, albanska je čekala da se razgovor završi, svesna da joj supersila pruža podršku...
|
|
.jpg)
(Još jednom povodom teksta Petra Ignje “
