Tako braća iz Tunisa, Jemena, Alžira i sl. naravno nisu shvatila da domaći zakoni ne predviđaju da se zarobljenicama otkidaju glave. I jedino su, izgleda, shvatili kada im je Šemso rekao: „Ko hoće da brani BiH – linija fronta je tamo, pa izvolite“, zato što je išaretom pokazao pravac i dodao njima razumljivo – bujrum. 

Ukoliko bi nas ta međunarodna zajednica izolovala (na primer zbog Kosova i Metohije), alternativa postoji širom prave međunarodne zajednice. Čak i u vreme najvećih pritisaka i sankcija, naša roba je nalazila put do tih tržišta.

No, kako se harizmatični Taip, pod pritiskom demokratije u parku Gezi, sada okrenuo islamu ne samo kod kuće nego, podrškom svrgnutom “muslimanskom bratu” Mursiju, i u spoljnoj politici, moglo se očekivati da njegova produžena ruka u BiH više neće biti SDP, SDA i SBB, nego Rijaset IVZ.

Propast atinske nezavisnosti nije počeo sa porazom kod Heroneje, već sa zaboravom heroja palih u toj bici. Tako ni Srbija nije izgubila Kosovo 1999, ni 2008, ali će ga izgubiti kada zaboravi svoje heroje sa Paštrika, svoje poginule pilote i svoju postradalu decu.

Sada smo došli do tačke da prvi čovek RS, kao važne stvari koje treba rešavati na nivou BiH, osim trakavice "Sejdić - Finci" i izlizanih "evropskih integracija", iz naftalina vadi već zaboravljenu "priču o MAP-u".

Demosten se poziva na to koliko je ondašnjoj Atini bilo nemoguće da postupi drugačije, koliko joj je bilo neprihvatljivo da pristane na sopstveno svođenje na rang drugorazredne države i drugorazrednog naroda, da svojevoljno preda ono što joj je kasnije oteto, da se pokori bez prkosa i otpora.

Redovna godišnja procena Evropske komisije utvrdila je oblasti u kojima su potrebne reforme. Treba se nadati da će tokom nekoliko sledećih meseci doći do bliže regionalne saradnje između Kosova i Srbije, što bi osiguralo stabilan napredak u pravcu njihovih evropskih perspektiva.

Kao i uvijek i svugdje, vlast i opozicija se uzajamno optužuju za kriminal. I u RS-u je nešto kao ovo kod vas u Sarajevu što se po Avazu i Slobodnoj Bosni proganjaju Fahro Radončić i Bakir Izetbegović. Te paušalne medijske optužbe među visokim funkcionerima nisu dobre jer ruše povjerenje u pravosudni sistem.

Pre ili kasnije Srbi, Arbanasi i Hrvati će se razgraničiti. Kao i mnoge druge balkanske poslove, ni ovaj neće moći da obave sami. Otuda se neizbežno nameće pitanje: koji je realpolitički domet hrvatskog i albanskog genocida? Da li ovi narodi imaju autentičnu državnu ideju?