Isti oni koji s naklonom do zemlje dočekuju slavne Srbe i dive se njihovim brodovima, zapalit će anonimnom Srbinu auto.

Novija srpska istorija puna je "pobeda" tipa Euleksa i Kumanova. Pre par meseci se desila još jedna blistava pobeda diplomatije, kada je u UN podržana molba Srbije da uputi zahtev za mišljenje međunarodnom sudu pravde o tzv. nezavisnosti Kosova.

Možda je Nikolić mislio i na to da bi, recimo, preduzeća iz BiH mogla mnogo više da sarađuju sa preduzećima iz Srbije, koristeći se Sporazumom Srbije i Rusije o slobodnoj trgovini, ali, ipak, o tome niko ništa nije rekao.

Stevan Stratimirović, mitropolit u Sremskim Karlovcima i glava Srpske crkve u Habzburškoj monarhiji, bio je jedan od onih Srba koji su se borili za nacionalnu slobodu, nezavisnost i ujedinjenje.

Ove godine međunarodna zajednica i vlada iz Prištine planiraju da ulože velika sredstva u sever Kosova. Istovremeno, potrudiće se da srpske institucije predstave kao remetilački faktor, dok se od Beograda očekuje da bude što neutralniji.

Termin „genocid“ se očigledno koristi na različite načine. Jedan je način „holokaust“, a drugi „ubijanje širokih razmera koje vrši neprijatelj“. Razlika između ova dva načina je kao između novca sa zlatnom podlogom i inflatornog novca.

Predstavnici „međunarodne zajednice” nisu se dali zbuniti tim toliko puta ponavljanim činjenicama. Onda je italijanski general lepo rekao: koliko vi vojnika pošaljete u Avganistan, toliko ćemo mi vojnika rasporediti oko vaših manastira.

Ali ako postoje opravdane sumnje da je Haški sud nepravičan (vidi slučajeve Orić i Haradinaj), onda je valjda moralno javno sumnjati u moralnost izručivanja građana takvom sudu? Neće biti da se privrženost evropskim idejama iskazuje samo poslušnošću pred zahtevima evropskih političara.

Sudbina Blace i onoga što je otkrio pokazaće da li su SAD i kosovskim Albancima naklonjene vodeće zemlje EU odlučile da Kosovo u 2010. godini krene ka tome da bude zemlja tolerancije i razumevanja, za šta ju je u 2009. godini već proglasio Hašim Tači.

Svojom tvrdnjom da je Nedićeva država bila jedna od “najkvislinškijih država”, prof. Stanković ide naruku onima koji nastoje da izjednače “Nedićevu Srbiju” sa Pavelićevom NDH. Ta tvrdnja nije tačna. Samo u specijalnim jedinicama Vafen-SS ratovalo oko 320.000 “kvislinških” vojnika, iz svih okupiranih zemalja izuzev Poljske i Srbije.