Dakle, mi već imamo „NATO marionetsku kvazidržavu" na Kosmetu. Šta učiniti? 1. Proterati NATO kontrolore iz Beograda; 2. Zabraniti partije finansirane iz inostranstva; 3. Onemogućiti da strane vlade finansiraju domaće organizacije.

Sa dugoročnijim političkim prognozama problem nije u tome koliko imaju veze sa našom današnjom realnošću, nego baš u tome što nastaju na osnovu ekstrapolacije aktuelnih procesa i ne računaju na velika iznenađenja za koja nikad ne znamo unapred.

Prosta računica da, ako NIS realno vredi oko dve milijarde dolara, a Rusi daju 400 miliona evra u gotovini i još toliko ulažu njegovu modernizaciju, dakle ukupno preko milijarde dolara, potpuno protivureči Dinkićevim izjavama o «prodavanju u bescenje».

Što Latin reče, “ukratko”, potka njegove emisije je otprilike ova: Krug raspada bivše Jugoslavije se završio, sada treba podvući crtu. Hajde da to uradimo ovako: vi pristanite da ste vi uzrok svega što se tu dešavalo.

Druga faza jeste formiranje Konfederacije Albanija-Kosovo, i pravo na referendum. Istovremeno treba razvijati i zahtev za federalizaciju Makedonije. Što se tiče problema Albanaca Ćamerijske krajine, jedino pravilno rešenje jeste priznavanje genocida nad Albancima.

Zapišavanje teritorija je bio-fiziološka osobina pasa, koja je poprimila svoj tragikomičan izraz u post-dejtonskoj BiH. Od Save do Jadrana, od Une do Drine, niču inat crkve i džamije kao markiranje teritorija.

U pravu su čuvari srpskog severa kada kažu da albanska država na Kosovu nije ni zamišljena ni stvorena tako da u njoj bude mesta za Srbe. Pitanje je samo kako to mesto stvoriti, kako se i kojim sredstvima izboriti, kako ljude sačuvati.

Memoari Karle del Ponte (“Lov – ja i ratni zločinci”) još se nisu ni pojavili u knjižarama a već su izazvali popriličnu uzbunu među onima koji pretpostavljaju, ili znaju, šta će se u knjizi naći.

Kako su Srbija i CIA ometali potragu za Radovanom Karadžićem, ko je platio za dobrovoljne predaje haških optuženika i o čemu su na tajnom sastanku u Berlinu razgovarali Karla del Ponte i Boris Tadić.

Albanci su počeli da „izgrađuju i obnavljaju“ svoja imanja u naselju koje po podeli iz 1999. godine pripada severu, a sever pripada Srbima. To znači da se Albanci polako vraćaju i na taj deo Kosova, i ujedno, kraj priče o podeli Kosova.