Strah režima od bunta nije strah od NVO sektora i „spoljnog neprijatelja“, već od vlastitog naroda. „Proljeće“ kojeg se boje, nije „obojeno“ proljeće, već „pobuna gladnih“. Pokušaj da se nezadovoljstvo osiromašenog naroda etiketira kao „djelovanje stranog faktora“ ne samo da je bestidno, već je akt očajnika.

Odluka da se tri optužnice protiv Miloševića za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku spoje u jedan gigantski slučaj direktno je dovela do četvorogodišnjeg procesa koji bi još i sad trajao da optuženi nije umro. Daleko bolje je bilo imati tri odvojena, uzastopna suđenja.

Srbi koji ne znaju na koju stranu da se okrenu, ni kome da veruju. Srbi koje je ostavila država, a u novu albansku državu ne smeju i ne umeju da se „integrišu“. Dezorijentisani Srbi, sluđeni oprečnim informacijama, konfuzni kao i vesti koje im dolaze sa različitih strana – ponovo sasvim sami. 

„Anatema“ koju srpski zvaničnici bacaju na kosovske Srbe koji u decentralizaciji i izborima vide kakvu-takvu šansu za svoj opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji je mač sa dve oštrice.

Tokom 2012. okolnosti su se naglo promenile. Majstorsko nadigravanje sa federalnim partnerima i međunarodnom zajednicom je stvorilo opšte uverenje da je Srpska definitivno odbranjena i izvana i iznutra. U prvi plan su izbila socijalno-ekonomska pitanja. Globalna kriza se prelila u region i zapljusnula RS.

Današnjoj Srbiji ne preti nemačka okupacija, ali najistaknutiji Srbi različito razmišljaju o saradnji sa Vašingtonom, najzaslužnijim za formiranje samozvane države Kosovo.

Srpsko Kosovo se odvojilo od Srbije još mnogo pre nego što su Albanci proglasili nezavisnost svog, takođe nestvarnog, albanskog Kosova. Ne postoje ni srpsko ni albansko Kosovo. Postoji suživot dva naroda koji se poznaju i ne poznaju u isto vreme, liče jedni na druge iako nemaju nikakvih sličnosti.

Prirodno je da nova praksa započne sa profesorom dr Nikolom Koljevićem, jer prvi potpredsednik RS, jedini od istorijskih vođa srpskog nacionalnog pokreta u BiH iz 1990, nije dočekao punoletstvo svoga čeda.

Otvoreno pismo

prof. dr Đorđu Stankoviću, šefu Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Pristupanje Srbije NATO-u predstavljalo bi poziv za priznavanje Kosova. Ako Srbija postane američki vazal, onda Kosovo više neće biti simbol otpora hegemoniji Vašingtona, pa će svaka zemlja da postupi u skladu sa svojim verskim i drugim simpatijama.