Резолуција о Сребреници, коју је 15. јануара 2009. године усвојио парламент Европске уније, садржи низ недостатака који је чине неприхватљивим и Народна скупштина Србије не би смела да усвоји никакав текст састављен по таквом обрасцу.

Пораз Тадићеве косовске политике је страшан. Мишљење МСП само по себи не значи много. Међутим, значи то што смо га ми тражили. И значи то, што је то једино што је наша држава учинила по питању Косова за претходне две године.

Република Србија се обавезује да ће поштовати пресуде које су јасно дефинисале правни карактер злочина геноцида извршеног у Сребреници и да ће се јасно обратити жртвама и њиховој заједници и признати да је злочин извршен у наше име.

Независно од свега, неће бити добро ако шестооктобраши, на крају, напишу и историју Деведесетих и Петог oктобра. Још горе ће бити догоди ли се ово што је портпарол НАТО Џејми Шеј изговорио марта 1999. године: «Србе треба спокојно бомбардовати јер ће све брзо заборавити».

Последњи начелни договор Додика и Лагумџије о упућивању закона о подели војне и државне имовине у Парламентарну скупштину БиХ заснива се управо на „Бањалучком споразуму“, па су, зато, и Босићеве критике на њихов рачун утолико неуверљивије, јер је и сам Босић потписник тог споразума.

,,Сада се велике силе међу собом препиру, али чим се помире средиће нас мале.” (Гарашаниново писмо А. Орешковићу 1866. године). ,,Бомбардовање Београда било је најфлагрантнија злоупотреба силе.” (Гарашанинова депеша Ристићу 1866. године).

Дакле, најпре би се могло рећи да је пропашћу политичких преговора у Бриселу почела унутрашња политичка борба за гласове Бошњака на изборима следеће године. То упућује на закључак да ће било какав договор о провођењу пресуде “Сејдић, Финци” бити осуђен на неуспех у Парламенту БиХ.

Индикатор садашњег (јадног) стања српске нације су одговори на два „јеретичка“ питања – да ли су (и) хомосексуалци Срби и да ли су (и) Роми Срби? „Веровали или не“ потврдни одговори би били по „европском стандарду“ супротно сталном испирању мозга од стране евроунијатског покрета.

Пошто се већ показало да не могу да успоставе доминацију над читавом БиХ, одлучили су да то учине барем на цијелом простору ФБиХ. А Лагумџијине политичке марифетлуке на рачун Хрвата током три године безочно су подржавали од в.п. Валентин Инцко и амбасадор Патрик Мун.

Ми морамо да будемо свесни да смо мали народ, и то захваћен великим растакањем. То значи да смо народ који подједнако пати од мегаломаније и, не мање, од комплекса инфериорности. Нама и класици мало значе. Заборављамо писце које не бисмо смели да заборавимо.