И данас се из авиона види да је Аушвиц био логор смрти и геноцида. Гледајући и са земље и из ваздуха логор Јасеновац не асоцира на место злочина. Најстрашнији докази систематског злочина држе се у депоу музеја, а врте се усташки филмови, за које се, истина, каже да су пропаганда.

ЕУ је до сада највише подршке давала успостављању заједничких институција БиХ, које су се изродиле у правог бирократског монструма: „изграђене“ под патронатом ЕУ и САД са препоруком да место у њима буде добро плаћено, гомила тих институција не служи ничему корисном, а њихови дебело преплаћени функционери просто гутају новац пореских обвезника РС и ФБиХ.

Шта би војвођански револуционари из 1848. учинили данас да су „по други пут међу Србима“? Њихови идеали остварили су се у Кнежевини Србији после српске револуције, коју су већим делом управо они, као најобразованији и најразвијенији Срби устројили.

Ричард Докинс би морао, као научник, да понуди и другу страну приче; наравно, ако зна нешто о томе. Јер, колико чувене речи "многе књиге нису опасне, опасна је само једна" важе за праву Библију толико стоје и за Докинсову "атеистичку Библију".

Било би трагично да се тумачење стратегије Србије препусти појединцима и њиховом „осећају“. То би пољуљало кредибилитет владе Србије не само међу Србима, него и међу косовским Албанцима и странцима.

Да бисмо могли да причамо о компромису, потребно је прво да имамо дефинисане минималне интересе српске стране. Која је доња црта? Да ли је она одређена?

Фрањо Туђман у изјавама није крио да заступа овако замишљен начин решавања српског питања – кроз радикално етничко чишћење Хрватске од реметилачких Срба, који су на својим опанцима донели српску земљу, како је говорио Стјепан Месић.

Није готово, у овој причи нема тако брзих завршетака. Нећемо бити задовољни ни ми ни Албанци, ми - јер смо нешто изгубили, они - јер нису добили то што смо ми изгубили. И јер негде знају да то што би желели, некако не бива и да неће ни добити, јер им недостаје нешто друго.

Као што су у тексту своје Декларације обелоданили, намера посланика Кораћа и његових истомишљеника је да уведу „механизме“ који ће свако истраживање и јавну расправу о темама које они буду забранили учинити незаконитим.