И Додик за сада вешто избегава „захлађење“ односа са Вучићем, тиме што је делимично снизио своју националну реторику - што је чинио и раније по Тадићевом „савету“ - као и покушајима да се примакне Вучићу на растојање са кога сматра да ће, ако ништа, оно бар имати више увида у Вучићеве намере и према њему и према Српској.

ЕУ нити је социјалистичка Југославија, нити функционише по принципу издржавања „подобне клијентеле“, нити народи у окружењу желе обнављање југоносталгије у европско-западнобалканској варијанти, нити икоме, сем као „корисни извршиоци налога“, овакве евроутопистичке квазиелите – дугорочно требају.

Проблем и није Инцко него његов главни послодавац који води неразумну политику БиХ, а в.п. као и сваки дипломата мора стриктно да се придржава инструкција ако жели да сачува радно мјесто.

Пристајући уз власт САНУ нема самостални став, под изговором да не жели да улази у дневну политику. Треба разликовати шта је дневна политика а шта национални и државни интерес, шта партијска политика а шта интерес за очување територијалног интегритета.

Док се у Београду прича о промени граница, док се с времена на време зачује како наша дипломатија тргује југом Србије, а Срби са севера се надају да ће остати или постати део Србије, неко одрађује тачку по тачку своје стратегије остварујући циљ.

Као што су у тексту своје Декларације обелоданили, намера посланика Кораћа и његових истомишљеника је да уведу „механизме“ који ће свако истраживање и јавну расправу о темама које они буду забранили учинити незаконитим.

Пораз Тадићеве косовске политике је страшан. Мишљење МСП само по себи не значи много. Међутим, значи то што смо га ми тражили. И значи то, што је то једино што је наша држава учинила по питању Косова за претходне две године.

Основни медијско-политички задатак Друге Србије је да покаже: 1. да је у Србији владајућа идеологија заправо фашистичка, и 2. да фашизам није само тренутна појава, већ да је он трајна карактеристика српске историје. 

Народна скупштина сматра да је неопходно да се путем мирних преговора дође до трајног, одрживог и обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију, у складу са Уставом Републике Србије.

Дражен Ердемовић је припадао јединици званој 10. диверзантски одред, сачињеној од Срба, муслимана, Хрвата, Словенаца и неколико странаца. Сам одред није био у ланцу команде Војске Републике Српске. Остале његове припаднике не тражи, нити је икад тражио Хашки трибунал.