Срби из централног дела Косова и Метохије се надају да је Министарство културе изманипулисано, од појединих Срба који раде у Дому културе, који се, поновићу, финансира из српског буџета.

Ратко Младић је поднео оставку 27. новембра, 14 дана после сусрета са патријархом Павлом, али не може се тврдити да је то учинио под његовим утицајем. У ствари није јасно да ли је Младић добровољно одлучио да оде јер у одлуци о свом повлачењу он пише:

Посебно је важно да та борба у РС обухвати читав период, од Дејтона до данас. Да ни једна власт у РС не смије бити изузета од одговорности за тешко економско и социјално стање у овом ентитету.

Докле год постоји неколико милиона Срба који су свесни да је Косовска Митровица данас Београд и Ниш и Нови Сад и да се цела Србија и цео српски народ данас брани на Косову дотле је излаз из јако тешке ситуације ипак могуће пронаћи.

Сахрана патријарха показала је друго лице српског народа, који, иако је сиромашан и огорчен, „далеко од Европе“, зна да се понаша, не само пристојно и уљудно већ узвишено и достојанствено, када ситуација то заиста налаже, и када се за то заузму прави ауторитети.

Акција потписивања петиције за добијање држављанства Руске Федерације проширила се на целу територију КиМ. Према изјави њеног иницијатора, већ је прикупљено више од 50.000 потписа, а почетком новембра руској амбасади предат је списак са 21.733 захтева.

Већина становништва, наиме, већ је у старим земљама чланицама, њих 15 сасвим лабаво повезана са својим религиозним заједницама. Бројчано, то је ипак још увек снажна католичка заједница.

У Рудинама се налази барикада са великим крстом која је проходна. Поред су постављени шатори и један полузавршен локал у коме је пећ на дрва и где се дежурни на барикадама одмарају. Спавају на палетама, а ту се налазе и клупе са столовима.

Изнуђена промена у равнодушном ставу Хашког трибунала и његових локалних помагача у структурама бивших југословенских република почела се догађати тек од недавно, у првој половини ове године. То је уследило после жучне јавне расправе у вези са Декларацијом о Сребреници.

Кључ свих поменутих „случајева“ јесте изборна база, која је у национално дубоко  подијељеним друштвима као што је БиХ напросто национално структурисана. Увођење конститутивности сва три народа у цијелој БиХ, под својевременим притисцима из Сарајева и Брисела, имало би смисла само под условом да су и релативно равномјерно дистрибуирани на цијелој територији земље.