У Њемачкој опет Патриотски фронт за одбрану од исламизације Европе је почео у једном граду са протестном шетњом мање од хиљаду десничара, а онда се муњевито проширио по цијелој земљи на скуповима од по двадесет хиљада. Зна се да је још прије двије године Меркелова прогласила крај мултикултурализма, а послије јој се придружио и Камерун.

Американци нимало не улепшавајући стварност износе огољену истину не би ли дошли до најбоље позиције за остваривање сопствених државних циљева. Наши политичари користе се свим и свачим не би ли добили подршку да остану на власти, или на њу дођу.

Можемо бити уљудни, пажљиви, поносни, као што смо били док су жалосни дани трајали. Наставимо на исти начин. Будимо, свако за себе, за трун скромнији. За пару милосрднији. Прећутимо бар једну ружну реч. Једну лаж не изговоримо. Не гневимо се кад истину чујемо. Помозимо другом.

Није лако проценити да ли сви ти договори представљају, у политичком смислу, уступак Београда Приштини или Приштине Београду, али њихова реализација могла би да олакша живот и Србима и Албанцима са Косова и Метохије.

Ово је још један тежак ударац државном интересу и народном достојанству који смо добили од оних који би требали да их штите. Тачније,од оних који су преплаћени да их штите. То ли су они „стручњаци“ за које је први „демократски“ министар правде др. Владан Батић тражио (и добио) астрономске плате.

Ако пак "британско-немачку иницијативу" сагледамо у међународном контексту, постаје јасно да је то заправо усаглашени евро-амерички план да се, диригованим увлачењем БиХ у ЕУ обавезе, Турска и Русија потисну из Федерације односно из РС.

Чуда у западној политици не постоје, све је до детаља испланирано још деценијама, а неке ствари и стотинама година уназад. Нимало случајно је један од реквизита и просто симбола такозваних демократских промена у Србији била пиштаљка.

Поштован је од свих, ауторитет у времену без ауторитета, патријах Павле је од мало њих заиста схваћен. Неки су га као кротког и скромног монаха потцењивали и, верујући да је наиван, покушавали да га придобију за своје циљеве и интересе.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.

Улога Патријарха Павла је, заправо, била обједињавајућа у том погледу, али и више од тога – усмеравајућа и интегришућа. Управо је његова личност била оличење тих двери које су поново биле широм отворене, нудећи сваком неометан и слободан приступ ризници Цркве.