Ове промјене заправо су по својој суштини антиуставне јер оспоравају српској националној заједници позитивну дискриминацију коју су добиле све друге мањинске заједнице.

Окружење које види генерал не виде Срби на Косову и Метохији. Они нису могли ни 1999. године слободно да се крећу даље од, рецимо, десетак километара од својих кућа, а да не причам о Ђаковици или Дечану, Качанику.  Не могу то ни сада.

Однос између Тита, његовог штаба и чланова је ауторитативан и то било у службеном опхођењу или приватном животу. Ова разлика нарочито се огледа у опхођењу Тита према својим сарадницима, чак и оним најужим.

Милорад Додик није тиранин ни диктатор како то жели рећи Савановић. Управо да не би било дуализма у Сарајеву из Републике Српске, још поодавно, прије избора, СДС-у је понудио договор за заједнички наступ у Сарајеву. Али из СДС-а није било разумјевања за будућност РС.

Што се криза капитализма више прелива са западних обала Атлантског океана на њене источне обале, притисци на Србију да се одрекне себе у име неког фиктивног чланства све су већи. Као да се некоме негде страшно жури.

Одлазећи са овог света, патријарх нам је отворио очи за наш народ; показао нам је нацију у чије смо постојање, притиснути многим злима и искушењима, почели сумњати. То је, можда, највеће чудо које је учинио, и најлепше откриће које нам је, са одра, показао.

Још када смо прихватили позитивну Студију изводљивости за придруживање Европској унији, којом није обухваћена територија Косова и Метохије, уплели смо се, свесно, у паукову мрежу и ево резултата неколико година после.

Агенција Срна је имала увид у исказе 10 силованих Српкиња, као и исказе осам жена које су малтретиране у сарајевским затворима, а које свједоче о силовању, те 17 исказа затворених Срба, који такође свједоче о силовању Српкиња.

Пошто је ваљда и раније знала да је ентитетска подјела БиХ међународно верификовани евро-амерички пројекат сервиран у Дејтону, и пошто је, ево, сада открила да су „у подршку Српској били укључени сви лидери од Слобе до Бориса, Бисерко је требало да се запита гдје је онда уопште проблем сем у њеној глави.

Једанаест година после породице и преживели путници се плаше обустављања истраге, плаше се да ће на све то надлежни у ЕУЛЕКС-у једноставно ставити тачку. Зато су вести које се последњих месеци могу чути поражавајуће и само јасно потврђују  дугогодишњу сумњу