Живица Туцић: Ја бих рекао да је календар астрономско питање, а не теолошко и да су цркве у свим системима, у свим државама, користиле онај календар који је користила држава.

Отац Радомир: Минимум минимума је да сви хришћани бар Васкрс славе истог дана.

Дачић је у свом наступу у Њујорку ставио до знања да ће Србија бранити свој уставни поредак. Само три дана после седнице Савета безбедности, амбасадор САД на Косову Трејси Џејкобсон рекла је да Србија треба да прихвати реалност независног Косова и Метохије.

Знамо за безброј случајева позива Цркви да се „рационализује”, „прилагоди времену”. Црква постоји већ скоро два миленијума, и тако ће бити до краја света. А историја је све те „авангардисте” сместила на место које им припада, па ће тако сигурно бити и убудуће.

Србија остаје суштински привржена процесу који ће коначно довести до трајног мира између Срба и Албанаца. Желим да нагласим да нова власт у Србији намерава да спроведе све до сада договорене споразуме, уз инсистирање да то мора да уради и Приштина.

Подразумева се да и жртве и починиоци на свим странама треба да буду идентификовани на најпрецизнији могући начин. Госпођа Артман је заиста у праву када каже да треба критички мотрити да не би били заведени „надуваним“ бројкама.

Знам да се у Тадићевој организацији обилазе људи у Градском одбору, којима се јуче лагало да сам прешао у СНСД и тражи од њих подршка за моје избацивање. Данас им лажу нешто друго и то раде људи који су непознати чланству, али су именовани за савјетнике на мјестима у БиХ.

Мало је оних који би да споје Јасеновац и Сребреницу, а много је оних који би да забораве и једно и друго стратиште, али се не усуђују да то јавно кажу. Није лако овде живети између две ватре, на нишану оних којима Београд смрди на вајмарски Минхен и оних који у свакоме ко мисли да је Косово изгубљено види НАТО пешадију.

Већина од њих "Меморандум САНУ" никад није видела или бар није прочитала, али су зато и неписмени муслимани, касније Бошњаци, научили да је то нешто слично "Мајн Кампфу".

АПВ је предимензионисана у односу на остатак Србије и не треба да остане ни као регион. Региони у Србији би били пожељни само ако убрзају модернизацију општина и локалних управа, смање трошкове грађана и привреде и убрзају економски развој.

Бошњаци ће се прије свега коначно морати суочити са реалношћу, да је константно пропагирање суживота са Србима и Хрватима и државном јединству, за које су често били спремни уступке унапријед пружати, бесмислено.